Додела Награда за изузетност у истраживачком новинарству 2019. године

Добро вече.

Захваљујем се Факултету драмских уметности, декану Павловићу, и Независном удружењу новинара Србије на организацију ових свечаности. Као велики поборник слободе штампе, Амбасада америчких држава је поносна што подржавају НУНС-ове Награде за истраживачко новинарство већ 14 узастопних година. Честитам и НУНС-у, који су ове године славили 25-годишњу постојања. Хвала вам на важном послу који обављате и хвали све новинаре у Србији за оно што раде. Част ми је да будем у друштву толико талентованих и храбрих људи.

На данашњи дан сећамо се на недавно представљеној новинари Дејана Анастасијевића, која је био основни храброг и етичког новинарства и Изражавам искрено саучешће породица и пријатељима.
Посебно желим добродошлицу и мојим колегама од других амбасада. Дипломата највише од свега воле да доносе добре вести. Међутим, наша дужност је такође пренесена и мање примљене поруке. Данас, мислим да би могао рећи да има разлога за забринутост по питању стања у новинарству у Србији. Србији су потребни слободни и независни медији. Обавезно је свако демократско друштво да све што може осигурати да новинари могу да раде свој посао без страха, пређе или политичког притиска.

Најновији извештаји Репортера без граница о Индексу слободе медија у свету, показује да је новинарство у Србији у кризи. Прошлог месеца је ово извештај Срба спустио на 90-место (деведесето) место у свету. За последње четири године, колико се НУНС-а свело додели награда, Србија је забележила оштар јастук за чак 31 (тридесет једно) место. Дозволите ми да цитирамо део овог извештаја: „Напади у медијима се појављују, укључују и премештају смеће као и запаљиву реторику, која све више и више стиже од званичног званичника. Многи насртаји на интегритет медијима нису истражени, решени или кажњени, а агресивни су пројекти против истраживачких новинара које воде про-владини медији су у пуном јеку. Неки храбри новинари настављају да извештавају о опасним темама попут криминала и корупције, али су извештаји стижу и ограничили број читалаца због концентрације власништва над медијима. “

У модерном добављању Интернета и брзе комуникације, све земље се гледају са неком врстом изазова по питању медија. У вашој најновијој верзији већ су навели извештаје и моја је земља доделио ниже место на листи од претходних. Партијска обојена политичка дебата је порастала у нашим штампама, а расправа о нивоу власти је несумњиво у опадању. Овде у Србији изгледа да један број медијских кућа директно служи интересантној политици и бизнису, а уместо тога да буду у служби јавности. Уз концентрацију власништва над медијима и контролу прихода од реклама, различита мишљења и ставови су свети и тиши.

Пресесто медији користе као оружје за напад на појединце, невладине организације или политичке партије које изражавају критичке ставове. То може учинити краткорочну политичку корист, али представља опасност за опозицију Србије као земље мира, демократије и просперитета.

Слободни медији би требали да буду пас чувар, а не борбени пас. У чему је разлика? Пас чувар вас, јавност, упозорава на опасност – било да се ради о питању корупције у јавној управи, еколошким проблемима или неефикасности власти. С друге стране, борбеног пса његов власник може пустити ланцу у било ком ком тренутку – да угуши неко непопуларно мишљење, да заштити друге људе од необавезних пословних интереса или да уцутка поруку неких невладиних организација.

У Америци, слобода медија била је од виталне важности када је обелоданила неке од најбољих истина за моју земљу – о рату у Вијетнаму, расизму и корупцији. Ове године, Пулицерова је награда отишла у руке новинара који су прихватили тешку тему као што је оружје насиље, сексуално узнемиравање, финансијску и политичку корупцију, реформа затворског система, миграције и међународни сукоби. Истина која професионално и морално новинарство износи на светло дана чини да напредујемо као нација. Овде, у овој дворани пред нама је доказ да светлост која даје независно новинарство још увек трепери у Србији. Ви настављате да дајете свој допринос који је од огромне важности за ваше међународне и суграђане. Вечерас смо ту да вам одамо признање и да уперимо рефлекторе на неке од најбољих примера вашег рада. На крају, опростићу од вас цитирајући Волтера: „Не слажем се са тим што говориш, али ја ћу умрети бранити своје право да слободно кажеш.“ Хвала вам за све што радите – јер Србима чини снажнијом и бољом.