Конференција „Јавно-приватни дијалог за олакшање спољне трговине“ у организацији Америчке привредне коморе и УСАИД

Поштовани представници Националног координационог тела за олакшање спољне трговине, министре Недимовићу, Јелена Павловић, чланови Емчема, даме и господо,

Хвала вам што сте дошли да заједно сагледамо напредовање и одамо признање постигнутим резултатима Националног координационог тела за олакшање спољне трговине током прве године рада. Ово је сјајна прилика да подвучемо црту и видимо шта је све овај тим људи постигао – али и прилика да мапирамо наредне кораке за даље јачање позиције Србије на увозном и извозним тржиштима.

Велики труд који улаже Координационо тело помаже овој земљи да прошири могућности трговине са својим суседима, да погура Србију ближе чланству у Светској трговинској организацији (СТО) и даље на њеном путу ка чланству у Европској Унији. Са поносом могу рећи да смо управо због тога пружили подршку Влади Републике Србије приликом оснивања Координационог тела за олакшање спољне трговине, уз несебичну помоћ УСАИД и Америчке привредне коморе.

Додуше, коначан успех ове значајне институције зависиће од опредељености земаља Западног Балкана да заједно раде на међусобној економској интеграцији и – кроз такву интеграцију – на сопственом привредном расту.

Европска Унија представља моћан пример економске користи од овакве интеграције и Сједињене Америчке Државе дају пуну подршку напорима Србије у том правцу. Србија је сама по себи релативно мало тржиште али игра велику и лидерску улогу у ослобађању потенцијала региона са преко 20 милиона становника.

Са задовољством закључујемо да је већ у првој години свога рада Национално координационо тело за олакшање спољне трговине довело до напретка по важним питањима из области прекограничне трговине. На пример, захваљујући споразумима са Босном и Херцеговином и (Северном) Македонијом, Национално координационо тело за олакшање спољне трговине уклонило је препреке извозу неких
веома битних производа које су претходних година непотребно оптерећивале приватни сектор. То је крупан корак у добром правцу и ја се надам да ће даља регионална сарадња врло брзо довести до још лакше трговинске размене широм овог региона.

Највећа заслуга Координационог тела је у томе што решава проблеме са којима је приватни сектор приморан да се суочава готово свакодневно. Чуо сам нешто што делује веома охрабрујуће – да су у оквиру Координационог тела формиране радне групе са веома активним учешћем приватног сектора и веома амбициозним програмом активности које треба да се остваре до краја ове године.

Одајем признање нашим партнерима у Влади Републике Србије што су имали визију и предводили рад на стварању ове платформе за олакшање спољне трговине. Желео бих да се захвалим на подршци и УСАИД пројекту за Регионални привредни раст
— посебно на олакшавању јавно-приватног дијалога који треба да обезбеди да трговинске реформе буду у складу са потребама бизниса.

УСАИД ће наставити са свеобухватним напорима на приближавању јавног и приватног сектора, што је најбољи рецепт за унапређење привредног развоја Србије, отварање нових радних места и борбу против исељавања младих образованих људи.

Emčem заслужује све похвале и за своје ласерски прецизно ангажовање на олакшавању трговине, а ништа мање и за свој континуирани труд да пронађе решења за различите изазове са којима се суочавају како велике тако и мале фирме. Надамо се да ће као резултат данашње дискусије доћи до осетног напретка у спровођењу планираних активности Координационог тела као и до продубљивања заједничког рада јавног и приватног сектора на увећању прекограничне трговине. Повезивање и преплитање привреде Србије и њених суседа ће дати огроман допринос не само расту и развоју приватног сектора како у Србији тако и у целом региону, већ и регионалној стабилности.

Хвала вам.