Амбасада САД у Србији

Дипломатски односи

Успостављање дипломатских односа и америчког посланства у Србији, 1882.

Дипломатски односи између САД и Србије успостављени су 10. новембра 1882. године када је генерални конзул САД Јуџин Скајлер предао акредитивно писмо српској Влади. Тада је успостављено америчко посланство у Београду, мада је Скајлер становао у Атини.

Признање посланства Југославије, 1919.

В.д. Државног секретара Френк Полк обавестио је у писму 10. фебруара 1919. године југословенског посланика у САД Славка Грујића да је Влада САД сагласна са тим да српско посланство од тог тренутка буде посланство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Америчко посланство пресељено је у Лондон, 1941.

Југословенска влада отишла је у изгнанство у Лондон 14. априла 1941. године, пред немачку окупацију. Посланик САД у Југославији Артур Блис Лејн напустио је Југославију 17. маја 1941. године. Ентони Дрексел Бидл млађи је 3. октобра 1941. године предао је своје акредитивно писмо и постао посланик САД код Југословенске (избегличке) владе у Лондону, граду у којем је и становао.

Посланство уздигнуто на ниво амбасаде, 1942.

Америчко посланство у Београду уздигнуто је на ниво амбасаде 29. септембра 1942. године постављањем за (изванредног и опуномоћеног) амбасадора Ентонија Дрексела Бидла млађег, који је ново акредитивно писмо предао 3. новембра 1942.

Амбасада премештена у Египат, 1943.

Влада Југославије премештена је у Египат 28. септембра 1943. године, а амбасадор САД код Југословенске владе у Египту Линколн Маквеј предао је своје акредитивно писмо 9. децембра 1943.

Повратак америчке амбасаде у Лондон, 1944.

Влада Југославије поново је премештена у Енглеску 1944. године. Рудолф Е. Шоенфелд именован је за америчког привременог отправника послова код Југословенске владе у Енглеској. Ричард Канингем Патерсон постао је амбасадор САД код Југословенске владе у Енглеској након што је предао акредитивно писмо 17. новембра 1944. године и становао је у Лондону.

Повратак америчке амбасаде у Београд, 1945.

Југословенска влада вратила се у главни град Југославије при крају Другог светског рата, а амбасада САД наставила је са радом у Београду 31. марта 1945. Амерички амбасадор Ричард Канингем Патерсон такође се преселио у Београд.

Прекид (дипломатских) односа, 1992.

САД су обзнаниле 21. маја 1992. године да неће признати СРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора, као наследницу СФРЈ. Амерички амбасадор Ворен Зимерман опозван је из Београда, па је привремени отправник послова био је на челу мисије. Влада САД била је става да је СФРЈ, у смислу владајућег режима који је постојао од 1946. године, престала да постоји и да нема сукцесора.

Прекид „нормалних“ дипломатских односа са СФРЈ, 1992.

Србија и Црна Гора прогласиле су нову Савезну Републику Југославију (СРЈ) у априлу 1992. године, а САД су 21. маја 1992. обзнаниле да неће признати СРЈ као наследницу СФРЈ. Амерички амбасадор Ворен Зимерман опозван је из Београда, па је привремени отправник послова био на челу мисије.

Окончани дипломатски односи, 1999.

Због сукоба на Косову, САД су окончале дипломатске односе са СРЈ и затвориле амбасаду у Београду дан пре НАТО бомбардовања Југославије, 23. марта 1999. године.

Успостављање пуних дипломатских односа, 2000.

Пуни дипломатски односи између две државе успостављени су разменом писама између америчког председника Била Клинтона и председника СРЈ Војислава Коштунице 12. новембра 2000. године.

Поновно отварање Амбасаде САД у Београду, 2001.

Америчка амбасада поново је отворена у Београду маја 2001. године, а Вилијам Монтгомери именован је за амбасадора САД у Србији 26. новембра 2001. године. Република Србија сматрана је наследницом СРЈ.