Обележавање Светског дана интелектуалне својине

Добро јутро!

Драго ми је да данас заједно обележимо Светски дан интелектуалне својине. Посебно желим да се захвалим нашим домаћинима Америчкој привредној комори на организацији овог данашњег догађаја. Захваљујем се господину Поповићу из министарства образовања и науке, господину Ђукановићу из министарства унутрашњих послова као и свим другим говорницима који су данас овде.
Светским даном интелектуалне својине овог пута обележавамо и оснивање Светске организације за заштиту интелектуалне својине, која је основана пре 47. година. Ово је прилика да размислимо о вредности и утицају коју креативност, домишљатост и иновације доносе у наш живот, али и шта је све потребно да бисмо сачували ове вредности за будућност.
Знам да ће неки од вас помислити да је прича о интелектуалној својини заправо досадна, бирократска прича о правилима и регулативи. Још горе, неки мисле да само богати и велике корпорације имају користи од тога – као нека животна верзија познате песме Реја Чарлса “они који имају, имају још више, они који немају никада неће ни имати.

Видимо последице у свом свакодневном животу. Деца у Србији и деца у Америци су толико навикла на инстант приступ забавном садржају и апликацијама на интернету, да уопште и не увиђају морални проблем уколико бесплатно скину филм или неку песму са интернета. Када у Србији разговарам са људима који су иначе веома угледни у својој професији, на пример, приметио сам да им уопште није проблем да ми причају о најновијем филму који су позајмили од пријатеља на двђу или га купили на бувљаку за мале паре – иако добро знају да је то нелегално.
Прва ствар о којој желим да говорим јесте да је крађа интелектуалне својине једноставно крађа. То није вештина. То није начин да се уштеди. То је пљачка.

Друга ствар о којој желим да говорим, а која је нетачна, јесте да заштитом интелектуалне својине ми заправо штитимо само богате и моћне. У једној студији из 2014. године, објављеној прошле године, Амерички патентни завод је установио да индустрија интелектуалне својине запошљавала скоро 28 милиона људи. То значи да скоро сваки пети радник у Америци издржава своју породицу захваљујући послу у областима које зависе од заштите оног што је њихова интелектуална својина. И тај број у Америци расте свакога дана, прецизније – за око 250 хиљада нових радних места годишње. И не само то, послови у сектору интелектуалне својине значе и још додатних 17 милиона других послова за људе који пружају услуге овој индустрији. Дакле, та индустрија је 2014. године имала удео од 6,6 билиона долара, не милијарди већ билиона долара, у бруто домаћем производу у Америци или више од 18 процената укупног бруто домаћег производа.
То може бити тако у Америци, рећи ћете, али како је у Србији? Да, могуће је да су Сједињене Државе далеко одмакле када је у питању важност заштите интелектуалне својине, али Србија брзо напредује. Господин Владимир Марић из Завода за интелектуалну својину Републике Србије, који је данас овде, писао је за Политику прошле недеље о томе да креативна индустрија у Србији већ подразумева 4,6 процената бруто домаћег производа у Србији – више него сектор рударства и скоро толико колико и енергетски сектор. Како се Србија креће ка Европској унији, сигуран сам да ће овај проценат наставити са значајним растом.

Србија, наравно има дугу и поштовања вредну историју проналазаштва. Од Николе Тесле преко Михајла Пупина до Павла Савића, Србија је дала многе светски признате научнике и проналазаче. Интелектуални капитал ових проналазача из прошлости, и многих проналазача данас, јесте једна од највећих предности које Србија има и зато управо та област може постати изузетна сила за акумулацију нових радних места. Заштита оног што су проналазачи већ открили даје подстицај за будући иновативни рад. На крају крајева, ко би још желео да напорно ради на разради неке идеје или новог производа уколико ће тај производ или ту идеја неко једноставно украсти? И овде би требало само погледати животе Тесле и Пупина.Тесла је надалеко признат као један велики изумитељ и визионар, али чињеница да свој рад није заштитио, довела је до тога да умре у беди. Пупин је, с друге стране, свесно патентирао своје изуме и постао богат човек.
У Сједињеним Државама компаније су одавно научиле да је иновација кључна уколико компанија жели да остане конкурентна на глобалном тржишту, али инвестиција у проналазаштво је скупа. Управо због тога наш велики приоритет јесте заштита идеја и претварање тих идеја у тржишне производе. Ово би било немогуће уколико наше компаније не би имале поверења у правни систем који ће ефикасно заштити њихову интелектуалну својину. Једна од првих ствари које многе америчке компаније траже када размишљају о улагањима у иностранству, јесте да њихова интелектуална својина буде безбедна у тим земљама. Интелектуална својина је њихова највреднија имовина и нису спремни да је изложе ризицима тамо где таква заштита не постоји. Ко би могао да им замери? И зато је заштита интелектуалне својине кључни елемент за привлачење директних страних инвестиција и за побољшање опште пословне климе.
Снажан режим заштите интелектуалне својине је од суштинског значаја уколико земља жели да има економију која је базирана на иновацијама. Данас, 70 процената производа глобалне економије чине услуге, а у већини оне зависе од нових технологија које се развијају. Постоји и директна веза између заштите интелектуалне својине и економског раста. Заправо, у извештају Светског економског форума наводи се да је више од 20 земаља са најстрожом заштитом интелектуалне својине међу првих 27 земаља када говоримо о економском расту и конкурентности. На супрот томе, 20 земаља које се сматрају најслабијима када је у питању заштита интелектуалне својине, налазе се на дну ове листе.

Пиратерија у једној земљи није проблем само на макро-економском нивоу. Она директно утиче на појединачне компаније: пиратерија смањује њихове приходе. Она такође смањује и број запослених те компаније, висину плата и висину пореза који та компанија може да плати држави. У Србији, према једној студији, смањење пиратерије за само један проценат може довести до нових 1.200 радних места.
На крају крајева, економски разлог за побољшање заштите интелектуалне својине у једној земљи је јасан. Међутим, постоји још један важан разлог због којег би Србија требало да штити интелектуалну својину – тако штити потрошаче од опасне и дефектне робе. Уобичајени фалсификовани и пиратски производи су лекови и препарати, аутомобилски делови, батерије, продужни каблови, електрични делови, козметички производи и храна. У Србији, као и у другим државама ови фалсификовани производи значе велики ризик за здравље и безбедност. Желимо да будемо сигурни да су лекови које смо купили, храна коју спремамо за своју породицу или нове плочице за кочнице у аутомобилу, оригинални производи и да ће испунити своју намену.
На крају, не заборавимо да је крађа интелектуалне својине постао глобални бизнис међунардних мрежа организованог криминала. Ове мреже све више користе фалсификовање и пиратерију као средства ниског ризика, а брзе зараде да би финансирали друге илегалне активности. Без снажне заштите интелектуалне својине, прекршиоци закона пролазе некажњено и убиру велики профит на штету јавног здравља и безбедности као и на штету легалних произвођача, трговине и робе. Примена заштите права интелектуалне својине помаже да се елиминишу извори финансијске добити за организовани криминал.

Због свих наведених разлога, јачање режима заштите интелектуалне својине у Србији је важан циљ. То је важно и у процесу приступања Европској унији.
Драго ми је да данас будем овде поред мојих колега из владе Србије и Завода за заштиту интелектуалне својине. Верујем да сви желимо да економија у Србији напредује и да се пословна клима стално побољшава како би грађани Србије имали користи од већег просперитета. Примена заштите права интелектуалне својине је од критичног значаја у постизању ових циљева.

Надам се да ћемо и даље сарађивати како бисмо поставили још снажније темеље за заштиту интелектуалне својине у Србији.
Хвала вам!