Извештај о међународним верским слободама за 2015

завршни преглед

Устав не дозвољава успостављање државне религије, јемчи једнакост свим верским групама и забрањује подстицање верске мржње. Бројни закони одређују повлашћени положај за седам „традиционалних“ верских заједница. Српска православна црква (СПЦ) снажно утиче на политику власти. За поједине мањинске верске групе процес регистрације је веома тежак. Представници неких нетрадиционалних верских група наоводе да власти дискриминаторно примењују законе. Власти настављају реституцију црквене имовине одузете после 1945. У јулу је Апелациони суд наложио да се започне процес за рехабилитацију Милана Недића, председника владе у време нацистичке окупације, под чијом је влашћу погубљено 90 посто јеврејског становништва у Србији.

Преводи антисемитских књига су и даље доступни. Припадници омладинских група настављају да јавно нападају мањинске вере, а у штампи се још објављују чланци у којима се критички говори о нетрадиционалним верским групама. Надбискуп Римокатоличке цркве Станислав Хочевар је на божићној миси, којој су присуствовали и представници других верских заједница, позвао на међуверску слогу.

Представници Америчке амбасаде наставили су да се састају са представницима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и Канцеларије за људска и мањинска права, залажући се за промене дискриминаторних одредби закона о регистрацији верских заједница и за престанак њихове примене. Представници амбасаде састајали су се са представницима Српске православне цркве, Католичке цркве, Јеврејске заједнице, протестантских заједница, муслиманским поглаварима и другим мањинским верским групама како би изнели забринутост за положај „нетрадиционалних“ и мањинских верских група и охрабрили међуверски дијалог. Представници Амбасаде су се такође састајали са представницима две главне исламске заједнице како би подстакли сарадњу између њих.

Први одељак: Верска демографија

Према процени Америчке владе у Србији живи 7,2 милиона становника (процена је из јула 2015). Према Попису из 2011. године 85 посто становника је православне вероисповести, 5 посто су римокатолици, 3 посто сунитски муслимани и 1 посто протестанти. Осталих 6 посто чине Јевреји, припадници источњачких религија, агностици, атеисти, припадници других хришћанских и нехришћанских група и они који се нису изјаснили по питању верске припадности. Католици су углавном Мађари и Хрвати из Војводине. Муслимани су углавном Бошњаци (муслимани словенског порекла) из Санџака, Албанци с југа и Роми из читаве земље.

Други одељак: Однос власти према верским слободама

Правни оквир

Устав не дозвољава успостављање државне религије, јемчи једнакост верским групама и налаже раздвајање државе и цркве. Забрањује се и подстицање верске мржње, од власти се тражи да се залажу за верску разноврсност и толеранцију и да се на адекватан начин побрину за избеглице верског прогона. Закон којим се забрањује подстицање верске дискриминације, мржње и насиља против појединаца и група прописује казне од једне до десет година затвора, у зависности од врсте преступа.

Седам верких заједница, које власти сматрају „традиционалним“, према закону имају посебан положај. Реч је о Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви, Словачкој евангеличкој цркви, Реформатској хришћанској цркви, Евангеличкој Хришћанској цркви, Исламској заједници и Јеврејској заједници. Исламска заједница се поделила на Исламску заједницу Србије, са седиштем у Београду, и Исламску заједницу у Србији, са седиштем у Новом Пазару. Верска настава се организује само за седам традиционалних заједница и одржава искључиво у државним школама. У законима о имовинском праву и социјалној заштити прави се разлика између регистрованих и нерегистрованих верских група. Закон се према нерегистрованим верским групама односи као према неформалним скупинама, остављајући их без свих правних повластица које имају регистроване верске заједнице.

Седам традиционалних верских заједница аутоматски је уписано у Регистар цркава и верских заједница. Поред ових заједница, држава у традиционалне, и то искључиво у Војводини, убраја и Епархију Румунске православне цркве Дакија Феликс са седиштем у Румунији и административним седиштем у Вршцу у Војводини.

У Србији је регистровано укупно седамнаест „нетрадиционалних“ верских заједница: Хришћанска адвентистичка црква, Евангеличка методистичка црква, Црква Исуса Христа светаца последњих дана (Мормони), Еванђеоска црква у Србији, Црква Христова љубав, Христова духовна црква, Савез Хришћанских Баптистичких цркава у Србији, Хришћанска Назаренска верска заједница, Црква Божја у Србији, Протестантска Хришћанска заједница у Србији, Христова Црква браће у Републици Србији, Слободна црква Београд, Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница, Заветна црква Сион, Унија реформног покрета адвентиста седмог дана, Протестантска еванђеоска црква „Духовни центар“ и Христова Јеванђеоска црква.

Верске групе немају законску обавезу да се региструју, али нерегистроване групе немају право на повраћај ПДВ-а нити на ослобођење од пореза на имовину. Само регистроване верске заједнице могу зидати нове верске објекте. Регистроване верске заједнице такође не морају плаћати административне таксе нити подносити пореске пријаве за годишњи порез. Према закону Влада може издвојити средства за остваривање социјалних права и здравствене заштите свештеника из регистрованих верских заједница.

За регистрацију верске заједнице потребно је приложити: списак имена, јединствене матичне бројеве и потписе барем стотину чланова; статут и приказ верског учења, обреда, верских циљева и основних активности; податке о сталним изворима прихода. Закон забрањује регистрацију верским заједницама које у свом називу садрже део назива већ регистроване организације. Министарство правде и даље води Регистар цркава и верских заједница и решава захтеве за регистрацију. Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама решава друга процедурална питања и сарађује са верским заједницама.

Ученици у основним и средњим школама дужни су да похађају или верску наставу једне од седам традиционалних цркава или часове грађанског васпитања. Родитељи сами одлучују која је од те две могућности адекватна за њихово дете. План и програм верске наставе разликује се по регионима, у зависности од бројности верника одређене конфесије у тој заједници. Наставнике верске наставе одређује Комисија за верску наставу. Комисију чине представници традиционалних верских заједница, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницам. У раду Комисије учествују преставници Исламске заједнице Србије, али не и Исламске заједнице у Србији.

Закон признаје само регистрованим верским заједницама захтеве за враћање црквене имовине одузете после 1945. године. Закон о враћању личне имовине омогућава појединачним потражиоцима да поврате имовину одузету жртвама Холокауста у Другом светском рату, али верске заједнице не могу вратити имовину конфисковану пре 1945. Реституција се може тражити и за званично регистроване задужбине. Верске заједнице која су биле бенефицијари одузете задужбине могу се пријавити за реституцију својих повластица.

Поступање власти

Припадници мањинских верских заједница наводе да власти применом закона о регистрацији отежавају „нетрадиционалним“ групама регистрацију и постављају озбиљна ограничења нерегистрованим групама, које између осталог не могу да отворе банковни рачун, купе или продају имовину и објављују књиге. Представници протестантских цркава и организација грађанског друштва настављају да траже од власти да се из закона избаце одредбе којима се верске групе категоризују као „традиционалне“ или „нетрадиционалне“. Такође настављају да се залажу за укидање забране регистровања нових верских група које у свом називу носе део назива већ регистроване заједнице, што би и другим православним црквама омогућило регистрацију.

Припадници нетрадиционалних група наводе да их представници власти применом закона о регистрацији често суочавају с додатним захтевима – који нису увек наведени у закону. Због тога, на пример, мисионари Мормонске цркве или Јеховиних сведока имају проблеме приликом обнављања боравишних дозвола.

Румунска православна црква, коју држава признаје као традиционалну заједницу само у Покрајини Војводини, може да држи службе на румунском језику у источној Србији. Власти пак не дају дозволу за зидање нове цркве јер је реч о нерегистрованој верској заједници. Власти су допустиле Цркви да изван Војводине прилагоди постојеће објекте богослужбеним потребама.

Македонска и Црногорска црква, чију аутокефалност не признаје Српска православна црква, и даље нису регистроване. Представници власти наводе да држава не жели да се регистровањем ове две верске заједнице меша у „унутрашњи раскол“ Српске православне цркве.

Представници власти и даље остају при тврдњи да нерешене односе између православних цркава треба решавати према канонима Православне цркве, без мешања секуларне власти. Мада ни Грчка ни Руска православна црква нису региствоване, припадници ових цркава наводе да слободно исповедају своју веру.

Држава обезбеђује средства за минимално пензијско и здравствено осигурање свештеника регистрованих верских група.

Власти су наставиле да враћају црквену имовину одузету после 1945. До краја године једној верској заједници враћено је земљиште на Палићу. У случајевима када су захтеви за реституцију одбачени јер верска заједница која је поднела захтев није оригинални власник, већ је само бенефицијар или администратор задужбине, власти су обавестиле подносиоце захтева из тих цркава и верских заједница о посебној процедури за реституцију задужбине.

У јулу је Апелациони суд у Београду донео коначну и обавезујућу пресуду којом је наложено да се почне процес за рехабилитацију Милана Недића, председника марионетске владе, подржане од стране окупатора у Другом светском рату, за време чије власти је погубљено деведесет посто јеврејског становништва у Србији. Одлука је донета после дугог судског процеса у коме су Недићеви наследници тврдили да је он неправедно оптужен за злочине против Јевреја и да су га касније убиле комунистичке власти које су после рата преузеле власт у земљи. Према писању листа Блиц, Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, оценио је да је одлука суда била „шокантна, али не и изненађујућа“ и додао да је „посебно сраман покушај да се опере улога оних који су активно омогућили и/или учествовали у уништавању Јевреја.“

Држава је одредила десет нових просторија за богослужење и верске обреде у војним касарнама за вернике Српске православне цркве. Власти нису омогућиле да се и за припаднике оружаних снага који исповедају друге вере одржавају верске службе.

Трећи одељак: Однос друштва према верским слободама

Ултранационалистичке групе и мале издавачке куће и даље нуде преводе антисемитских књига, као што су Протоколи сионских мудраца.

Поједине екстремистичке омладинске организације, попут Образа, Српског народног покрета 1389 и Наших, настављају јавно да нападају мањинске вере, о којима говоре као о „сектама“.

У новинама, пре свега у таблоидној штампи, како оној у приватном власништву тако и оној под контролом власти, и даље се објављују чланци у којима се критички говори о нетрадиционалним верским групама, које се сматрају „сектама“.

Надбискуп Римокатоличке цркве Станислав Хочевар одржао је на Божић мису у конкатедрали Криста Краља у Београду пред представницима других верских заједница, међу њима и викаром патријарха српског Иринеја Владиком Арсенијем и муфтијом Исламске заједнице Србије Мухамедом Јусуфспахићем, као и државним званичницима и представницима дипломатског кора. Хочевар је у посланици позвао на међуверску слогу и охрабрио присутне – без обзира које су верске припадности – да се клоне неразумевања, сукоба и мржње тако што ће се пре свега молити једни за друге, наводи се у штампи.

Четврти одељак: Политика Владе Сједињених Држава

Званичници Америчке амбасаде настављају да се залажу код директора Управе за сарадњу цркава и верских заједница и у Канцеларији за људска и мањинска права да се из закона о регистрацији верских заједница избаце дискриминаторске одредбе и да се престане са њиховом применом, изражавајући своју забринутост за мањинске верске групе. Званичници Амбасаде редовно се састају с представницима Српске православне цркве, Јеврејске заједнице, протестантских група и поглаварима муслиманских заједница, као и многих мањинских верских група. За време тих сусрета представници Амбасаде изражавају своју забринутост за нетрадиционалне и мањинске верске групе и разговарају о томе како би се те групе саме могле заложити за међуверски дијалог.

Амбасадор је одржао мултиконфесионални Ифтар, коме су присуствовали поглавари многих верских заједница, и том приликом је подстакао разговор о томе како би се представници ових заједница могли заложити за унапређење међуверског дијалога.

Представници Амбасаде редовно се састају са представницима Исламске заједнице у Србији и Исламске заједнице Србије како би охрабрили дијалог између њих. Такође се сусрећу редовно са вишим државним званичницима из Агенције за Реституцију Србије и лидерима Јеврејске заједнице како би им помогли да дођу до споразума о нацрту закона којим ће се омогућити реституција имовине без наследника, одузета Јеврејима за време Другог светског рата.