Отварање панел дискусије поводом обележавања Међународног дана жена на пријему у Битеф театру

Добро вече. Хвала вам свима што сте дошли на вечерашњи догађај.

У овом делу света, 8. март је Међународни дан жена. Ми у Сједињеним Државама овај дан не славимо као такав. Уместо тога, читав месец март проглашен је Месецом историје жена. То је месец када славимо достигнућа жена и размишљамо о изазовима са којима се још увек суочавамо на путу ка стварној једнакости.

У време рађања америчке нације, јаке жене су радиле на пољима и учествовале у насељавању америчког континента. Радиле су и у фабрикама и градиле нашу привреду у зноју лица свог. Написале су и нека од највећих дела наше књижевности. Приступале су покрету аболициониста у борби за укидање ропства и постајале сифражеткиње у борби за своја, женска права. Ангажовале су се и у борбама са друге стране океана.

Жене Америке увек су храбро ступале у акцију. Њихов утицај је видљив и овде у Србији.

Мабел Грујић, Американка удата за српског дипломату, прикупљала је средства у САД и Великој Британији за помоћ Србији током Првог светског рата. Америчка лекарка, др. Розали Мортон, збрињавала је болеснике и рањенике на Солунском фронту. Касније је основала женску болницу у Београду и послала на десетине студената из Србије у Сједињене Америчке Државе на медицинску обуку. Хелен Лозанић је са својим мужем Џоном Фротингемом отпремила комплетно опремљену пољску болницу у Скопље за лечење српске војске, а после рата оснивала домове за српску ратну сирочад.

Убрзо после великог рата, тачно пре деведесет-девет година, у лето 1920, много година након што је Томас Џеферсон унео у Декларацију о независности реченицу да су “сви људи створени једнаки,” жене Америке су коначно добиле право гласа. Југославија ће то учинити крајем Другог светског рата.

Од тада смо прешли дуг пут, и у Америци и у Србији.

Трећина судија Врховног суда Сједињених Држава су жене, као и рекордан број чланова Америчког конгреса. У Влади Републике Србије је значајан број жена, укључујући и прву жену премијера ове земље Ану Брнабић. Жене заузимају и многе друге кључне позиције на разним нивоима власти.

Како сам се управо вратио са Бизнис Форума на Копаонику, могу да посведочим да жене у српском бизнису заиста представљају импозантну снагу. Жене попут Јелене Булатовић из Српске асоцијације менаџера и Виолете Јовановић из НАЛЕЂа играју водећу улогу и омогућавају приватном сектору Србије да има вештине и законодавни оквир да буде конкурентан на светским тржиштима. Желим да истакнем и то да три кључна места у Америчкој привредној комори заузимају жене – жене Србије.

Кад погледам на вас у публици, видим много жена из различитих места у Србији које су активне у разним секторима друштва. Можда сте нека од тих лица приметили на постерима доле у клубу или на путу до овог позоришта или на видео спотовима на платну иза мене док сте гледали да заузмете своја места у сали.

Неки од вас који сте вечерас овде прошли су америчке програме размене студената, професора или стручњака. Провели су по неколико недеља, месеци или година у Америци и вратили се у Србију, надамо се, са новим погледом на свет и можда другачијим приступом проблемима. Мислим на људе попут Иване Гађански, феноменалне младе научнице, и Драгане Родић, која наставља своју борбу за побољшање живота особа са инвалидитетом у Нишу. Ту су и судије попут Биљане Синановић из Врховног касационог суда Србије. Она је предводила напоре за модернизацију судства у Србији у правцу веће ефикасности и транспарентности.

Ана Кнежевић је основала удружење „Ево Рука“ за помоћ деци Србије са сметњама у развоју. Помоћ Јуесејда је допринела развоју њене организацији.

Овде у Србији, мада смо с правом забринути што све више младих људи тражи могућности за живот ван своје земље, мислим да је важно подсетити се да још увек постоји богат резервоар талената међу женама Србије – интелигентним, талентованим и страственим женама које из дана у дан чине ово друштво све бољим.

Једна таква жена послужила је као инспирација за вечерашње окупљање. Била је иноватор, прави лучоноша, неко ко је тежио да кроз драмску уметност прошири хоризонте свога народа. Мислим на оснивача Битеф Театра и Атељеа 212 Миру Траиловић. Она је дошла на скандалозну идеју да пре 50 година доведе амерички мјузикл КОСА у Београд. Представљала је живи темељ за предиван културни мост који зближава наше две земље и подсећа нас на људскост која нам је заједничка.

Поред те везе са Америком, Мира Траиловић је, као и мјузикл чији је била продуцент, представљала отелотворење слободарског духа, можда чак можемо рећи и нестрпљења, које и данас мотивише тако много жена. Оне просто не могу да чекају. Уместо тога, оне преузимају иницијативу и заузимају место које им припада на одговорним положајима у бизнису, власти, култури и другим сферама друштва.
Ми зато желимо да одамо признање Мири Траиловић што даје инспирацију женама у Србији и другде у свету у области културе али и у другим доменима.

Њој у част, наредну епизоду наше кампање „Ви сте свет“ посветили смо Мири Траиловић. Ако је још нисте видели, желео бих да вам је сада прикажем. Али пре тога, дозволите ми да одам признање и кратко се захвалим Мириној сестри Олги Милићевић Николић, која је вечерас са нама.

Након што погледамо видео спот, унапред се радујем занимљивом разговору на трибини о улози жене у српском друштву. Али најпре, хајде да седнемо и уживамо у пројекцији.