Додела Награда за изузетност у истраживачком новинарству 2019. године

Добро вече.

Захваљујем се Факултету драмских уметности, декану Павловићу, и Независном удружењу новинара Србије на организацији ове свечаности. Као велики поборник слободе штампе, Амбасада Сједињених Америчких Држава је поносна што подржава НУНС-ове Награде за истраживачко новинарство већ 14 узастопних година. Честитам и НУНС-у, који ове године слави 25-ту годишњицу постојања. Хвала вам на важном послу који обављате и хвала свим новинарима у Србији за оно што раде. Част ми је да будем у друштву толико много талентованих и храбрих људи.

На данашњи дан сећамо се недавно преминулог новинара Дејана Анастасијевића који је био пример храброг и етичког новинарства и Изражавам искрено саучешће породици и пријатељима.

Посебно желим добродошлицу и мојим колегама из других амбасада. Дипломате највише од свега воле да доносе добре вести. Међутим, наша дужност је такође да преносимо и мање пријатне поруке. Данас, мислим да је фер рећи да има разлога за забринутост по питању стања у новинарству у Србији. Србији су потребни слободни и независни медији. Обавеза је сваког демократског друштва да учини све што може како би гарантовало да новинари могу да раде свој посао без страха, претњи или политичког притиска.

Најновији извештај Репортера без граница о Индексу слободе медија у свету, показује да је новинарство у Србији у кризи. Прошлог месеца је овај извештај Србију спустио на 90-то (деведесето) место у свету. За последње четири године, колико присуствујем НУНС- овој свечаној додели награда, Србија је забележила оштар пад за чак 31 (тридесет једно) место. Дозволите ми да цитирам део овог извештаја: „Напади на медије се појачавају, укључујући претње смрћу као и запаљиву реторику, који све више и више долазе од државних званичника. Многи насртаји на интегритет медија нису истражени, решени, или кажњени, а агресивне кампање против истраживачких новинара коју воде про-владини медији су у пуном јеку. Неки храбри новинари настављају да извештавају о опасним темама попут криминала и корупције, али њихови извештаји стижу до ограниченог броја читалаца због концентрације власништва над медијима.”

У модерно доба Интернета и брзе комуникације, све земље се суочавају са неком врстом изазова по питању медија. У својој најновијој верзији већ поменути извештај је и мојој земљи доделио ниже место на листи од претходног. Партијски обојене политичке дебате су у порасту у нашој штампи, а и ниво пристојности дебате је несумњиво у опадању. Овде у Србији изгледа да један број медијских кућа директно служи интересима политике и бизниса, уместо да буду у служби јавности. Уз концентрацију власништва над медијима и контролу прихода од реклама, различита мишљења и ставови су све тиши и тиши.

Пречесто се медији користе као оружје за напад на појединце, невладине организације или политичке партије које испољавају критичке ставове. То може донети краткорочну политичку корист, али представља опасност за опстанак Србије као земље мира, демократије и просперитета.

Слободни медији би требало да буду пас чувар, а не борбени пас. У чему је разлика? Пас чувар вас, јавност, упозорава на опасност – било да је у питању корупција у јавној управи, еколошки проблеми или неефикасност власти. С друге стране, борбеног пса његов власник може пустити с ланца у било ком тренутку – да угуши неко непопуларно мишљење, да заштити нечији уносан пословни интерес или да ућутка поруку неке невладине организације.

У Америци, слобода медија била је од виталне важности када је обелоданила неке од најболнијих истина за моју земљу – о рату у Вијетнаму, расизму, корупцији. Ове године, Пулицерова награда отишла је у руке новинара који су се прихватили тешких тема као што су оружано насиље, сексуално узнемиравање, финансијска и политичка корупција, реформа затворског система, мигранти и међународни сукоби. Истина коју професионално и морално новинарство износи на светло дана чини да ми напредујемо као нација.

Овде, у овој дворани пред нама је доказ да светлост коју даје независно новинарство још увек трепери у Србији. Ви настављате да дајете свој допринос који је од огромне важности за ваше сународнике и суграђане. Вечерас смо ту да вам одамо признање и да уперимо рефлекторе на неке од најбољих примера вашег рада.

На крају, опростићу се од вас цитирајући Волтера: „Не слажем се са тим што говориш, али ћу до смрти бранити твоје право да то слободно кажеш.“

Хвала вам за све што радите – јер то Србију чини снажнијом и бољом.