Отварање ЛГБТ центра у Београду

Корекција након догађаја: Организација Гетен-ЛГБТ је посвећен питањима једнакости, али није била директно укључена у отварање центра.

Драго ми је што сам данас овде да са свима вама прославим отварање ЛГБТИ Дроп-ин центра. Када се ова идеја појавила 2014. године, Америчка амбасада је снажно подржала пројекат, а потреба за једним оваквим местом није ништа мања ни данас. Желим да одам признање двема организацијама које су неуморно радиле на отварању овог центра, а то су Гаyтен-ЛГБТ и Егал. Требало је читавих пет година да се дође довде, а сада треба кренути са пружањем услуга. Желим вам успех на сваком следећем кораку је има људи који зависе од вас.

Као ни другде у свету, ни у Србији пут до равноправности није лак. У последњих неколико година било је извесног напретка, али најновији извештај Стејт дипартмента бележи да се злостављање ЛГБТИ група не смањује. Припадници ове заједнице и даље су угрожени и често се суочавају са претњама, говором мржње, чак и насиљем. Пред нама је још увек дуг пут.

У поређењу са укупним становништвом, много је више бескућника међу младим припадницима ЛГБТИ заједнице. Према процени Калифорнијског универзитета УЦЛА на основу истраживања из 2012. године, око 40% укупног броја младих бескућника у Сједињеним Државама изјашњава се као ЛГБТИ, а готово половина њих је отишла од куће зато што их је породица одбацила.

У неким случајевима били су и предмет насиља или су избачени силом. Ово не важи само за САД. Додатни фактор је висока стопа незапослености међу младима, због које они остају зависни од родитеља јер не могу себи да приуште други смештај. Мада су бескућници као појава мање видљиви у Србији него у неким другим земљама, само у Београду има скоро 5,000 људи који сваке ноћи спавају на улици, а статистика говори да су неки од њих ЛГБТИ особе.

Подразумева се да само мали број младих бескућника успева да заврши школу, чиме се за њих затвара круг сиромаштва и маргинализације. Чињеница да су без дома ове људе доводи у још већи ризик од насиља, трговине љидима, проституције, злоупотребе опијата и ХИВ-а односно АИДС-а. Много је младих који, када једном остану без дома, никада га више и не пронађу тако да забрињавајући број њих умире млад као последица насиља, зависности, самоубиства или болести које се могу спречити. Не мора да буде тако. Можемо и морамо учинити више да заштитимо нашу омладину а овај центар је корак у добром правцу.

Сједињене Државе су посвећене унапређењу људских права, а права ЛГБТИ заједнице су људска права. Зато смо и Амбасада и ја лично с поносом подржали ЛГБТИ Дроп-ин Центар. Верујемо да један овакав центар може пужити непосредну подршку угроженим особама онда када им је то најпотребније. Можда им чак и спасити живот.