Обраћање на kонференцији “Еkoномист” 4. октобар 2018

Најпре желим да се захвалим организаторима ове конференције што су ме позвали да говорим. Такође сам им захвалан што су прихватили моју молбу да ме не уврсте у претходни панел, како је било планирано, јер не верујем да бих могао значајно да допринесем дебати о Брегзиту. За казну, додуше, замолили су ме да говорим о трговини, што је тема у овом тренутку оптерећена политичком конотацијом.

Пре него што пређем на то, дозволите ми да кажем неколико речи о америчкој привреди у општем смислу. Просто речено, америчка привреда је веома јака.

Привредни раст је у успону и ове године би могао достићи 4%, што је ниво који је до скора био незамислив за једну зрелу привреду. Инфлација је и даље под контролом. Запосленост је у порасту, реалне зараде такође. На врхунцу рецесије 2009-те, преко 15 милиона људи у мојој земљи било је незапослено. Од тада је код нас у Америци отворено преко 19 милиона нових радних места или у просеку готово 190,000 нових радних места месечно током последњих осам ипо година. Сада имамо више упражњених радних места него радника који би их попунили. Поверење потрошача је на највишем нивоу у последњих 18 година. Берза достиже нове рекорде, произвођачки оптимизам је на високом нивоу а инвестиције су у порасту.

Имајући све ово у виду, дозволите ми да се усредсредим на тему трговине. Током своје 35-годишње каријере, заједно са свим осталим америчким дипломатама, објашњавам да се Америка бори за уклањање препрека слободној трговини. Залагали смо се за ниже царинске стопе и борили против протекционизма. И наравно, стално смо као узгред подсећали да слободна трговина такође мора бити праведна и узајамна. Али лајтмотив је увек био да ће, као богата и напредна нација, Америка у томе предњачити својим примером. Да ће бити спремна да остатку света покаже да је слободна трговина наше опредељење чак и када нам се не узвраћа баш на исти начин.

По завршетку Другог светског рата и са развојем модерног система трговине ово се готово извесно показало као мудра политика. У суштини, Сједињене Државе су последње остале на ногама у свету разореном ратом. Могли смо себи дозволити да будемо великодушни али смо такође очекивали да ће, временом, када и остале земље стану на ноге, следити наш пример и уклонити препреке Америци баш као што смо ми то урадили за њих. Прошло је седам деценија а ми још увек чекамо.

Оно што чини Доналда Трампа тако јединственим у америчкој политици и у начину на који води Америку на глобалној сцени је његова спремност – боље рећи, његова жеља – да провери опште-прихваћене догме, да стави на пробу уобичајени начин размишљања. То важи и на пољу међународне трговине. Од ступања на дужност он ради управо оно што је током председничке кампање говорио да ће урадити – повукао је САД из великих трговинских споразума које је оценио неправедним према америчким радницима и америчким интересима, увео је нове царинске стопе земљама за које је уверен да су предуго искоришћавале Сједињене Државе и систем међународне трговине. Уместо тога, он настоји да изнова преговара о устаљеним аранжманима како би се изборио за повољнији положај Сједињених Држава.

Америчко темељно опредељење за принцип слободне трговине је непромењено. Међутим, председник Трамп био је јасан и када је прошле недеље у Уједињеним нацијама рекао: „Верујемо да у трговини мора постојати праведност и реципроцитет. Нико више неће искоришћавати Сједињене Државе… Због тога ми систематски изнова преговарамо о трговинским споразумима који су лоши и који се крше.“

Е сад, овакав приступ многима делује шокантно. Онеспокојавајуће. Чак и херетички. Али он даје резултате. Прошлог месеца влада САЂа најавила је револуционарни трговински споразум између Сједињених Америчких Држава и Мексика. Сада је и Канада прихватила да му се придружи. Прошле недеље потписали смо нови трговински споразум са Корејом. У јулу су председници Трамп и Јункер усвојили циљ нултих царинских стопа за све америчке и европске производе.

Па ипак многи – усудио бих се да кажем скоро сви овде присутни – не верују када Америка каже да је светски трговински ситем неправедан према њој. Ипак рећи ћу вам да је перцепција унутар Америке потпуно другачија. Американцима није јасно зашто за америчке производе важе више царинске стопе и друге нецаринске баријере у другим земљема него за производе из тих земаља на америчком тржишту.

Дозволите ми да наведем само неколико примера као илустрацију зашто они можда овако гледају на то. У богатој и напредној Европској унији номинална просечна царинска стопа је 5,2 посто, наспрам америчке стопе од 3,5 посто. У осетљивом сектору ауто индустрије на увоз европских возила у САД плаћа се царина по стопи од свега 2 ипо посто, док је стопа на увоз америчких возила у Европску унију 10 посто – четири пута виша од америчких стопа. Па је ли то праведно?

Кина има суфицит у спољнотрговинској размени са већим делом света већ деценијама док је њена привреда по паритету куповне моћи такмац привредама САЂа и ЕУ. Па ипак, по подацима Светске банке, просечна ефективна царинска стопа у Кини је дупло виша у односу на америчку и знатно виша у односу на стопе у ЕУ. Кина је пронашла друге начине да избегне правила игре која важе за нас остале: Наше Министарство трговине побројало је око 100 начина на које Кина субвенционише своја предузећа, прибегава реекспорту роба да би избегла анти-дампинг дажбине и користи наметнуте трансфере технологије и крађу интелектуалне својине како би стекла трговинску предност.

Светска трговинска организација, која прати царинске стопе, редовно извештава о нарочито високим царинским стопама од преко 15%, које могу да избаце из равнотеже трговинске односе. Према СТО, 7,1 посто канадског увоза се суочава са овако високим стопама, 4,1 посто увоза у Европску унију али тек 2,8 процената увоза у САД подлеже високим стопама.

Не ради се о проблему само са главним трговинским партнерима. И овде ближе, у самој Србији, видимо исти неправедни третман америчких извозника. Декларативна спољна политика Србије је да одржава блиске и добре односе на четири стране – са Кином, Русијом, ЕУ и САЂом. Међутим, када погледамо трговинске односе, тешко је рећи да Србија примењује равноправан третман према свим својим партнерима. Да ли је фер према Сједињеним Државама да се:

Преко 3 ипо хиљаде српских производа може изнети на америчко тржиште без плаћања царине према нашем Општем систему преференцијала поврх хиљада других производа за које важи нулта стопа према свим нашим трговинским партнерима. У ствари, од првих 50 српских производа који су се извозили у САД прошле године, само седам их је потпадало под неку царинску стопу у САД. Насупрот томе, од првих 50 америчких извозних производа на српском тржишту, за 30 се плаћају царинске дажбине. То није фер и реципрочан однос према Сједињеним Државама.

Оно што нас још више погађа је што амерички производи наилазе на сталну дискриминацију у односу на конкуренте из трећих земаља. Калифорнијска вина, на пример, спадају међу најбоља на свету. Доследно парирају најбољим француским и италијанским винима. Овде у Србији, међутим, царинске дажбине за америчка вина су 30 посто док за француска или италијанска вина уопште не важе.

Америчка пољопривреда је водећа у свету и по производњи и по квалитету а Катерпилар и Џон Дир (Цатерпиллар / Јохн Деере) су светски познате марке. Па ипак, на амерички трактор се у Србији плаћа царина од 15 посто, док се за сличан трактор произведен у Европској унији не плаћа уопште. Да ли је то фер трговина из америчке перспективе?

Да ли иконе америчке производње попут Харли Дејвидсона (Харлеy Давидсон) треба да се производе у Европи да би се у Европи и продале јер су иначе царинске дажбине којима подлежу превисоке да би производ био конкурентан на тржишту? Да ли је то фер?

И да ли је фер да су читаве категорије америчких пољопривредних производа потпуно забрањене овде у Србији због захтевних критеријума заштите потрошача иако се ти исти производи конзумирају широм света и научне студије их једна за другом оцењују као савршено безбедне. Где је ту праведност?

Дакле да закључим: светски трговински систем је под притиском једне од  највећих трговинских нација да се суочи са неким од својих ружнијих страна. Сједињене Државе верују у слободну трговину. Верујемо да треба поштовати првила игре али верујемо и да су та правила постављена многоструко на нашу штету и тежићемо да се она прилагоде тако да трговина не буде само слободна, већ и фер и реципрочна.

Хвала на пажњи.