Национална конференција „Јачање политичког учешћа особа са инвалидитетом у Србији

Даме и господо,

Драго ми је да учествујем у овој важној националној конференцији.

Верујем да се сви слажемо да је за успешну демократију сваки глас битан. Нарочито се то односи на оне чији се глас слабије чује или оне који имају потешкоће у исказивању свог мишљења, а желе да их држава чује – управо такви заслужују посебну пажњу и помоћ.

Ово је изазов са којим се суочавају све демократије. У Америци, правни документ који је означио прекретницу у овој области је Амерички закон о особама са инвалидитетом који је усвојен 1990. године. Он се базира на четири политичка циља: једнака права, самостални живот, економско самоиздржавање и пуно учешће. Када је реч о овом последњем циљу, пуном учешћу, то је и фокус данашње конференције а и кључни елеменат америчких напора у Србији. У Сједињеним Џавама особе са инвалидитетом и даље наилазе на препреке када је у питању њихово учешће у изборном процесу. Не ради се о томе да су ти гласачи незаинтересовани. У ствари, истраживања у Сједињеним Државама показују да особе са инвалилдитетом у Америци прате текуће догађаје и изборну кампању много пажљивије од остатка јавности. И особе са инвалидитетом ће се вероватно регистровати за гласање као и сви остали грађани. Међутим, мање су шансе да ће изаћи и гласати. Уобичајени проблем због којег ове особе не учествују у гласачком процесу у мојој земљи тиче се покретљивост. Преко половине особа са инвалидитетом у Сједињеним Државама изнело је чињеницу да имају озбиљне потешкоће да пешаче или да се пењу уз степенице. 30% њих тврди да им је било ускраћено фундаментално право, право гласа. Још је већи број оних који се свакодневно боре како би њихов глас и њихове тешкоће допрле до државне администрације.

Уз добру вољу и одговарајућу подршку ове баријере могу да се уклоне. На пример, много пре председничких избора 2016. године, Америчко удружење особа са инвалидитетом је сарађивало са изборним комисијама у окрузима по читавој Калифорнији, нашој најнасељенијој држави, како би осигурали расподелу нових, приступачних машина за гласање за особе са инвалидитетом. Тиме је омогућено да особе са инвалидитетом науче да користе машине за гласање пре избора – што је опет омогућило да на сам дан избора користе ову нову опрему како би се чуо и њихов глас.

По много чему Србија је узор када говоримо о укључивању особа са инвалидитетом у политички живот. Преко Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), Америчка амбасада је с поносом подржала напоре Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије и Националне организације особа са инвалидитетом Србије на јачању дијалога између организација које се баве проблемима особа са инвалидитетом и владе. Ови напори су довели до оснивања Радне група за оснаживање особа са инвалидитетом у Народној скупштини коју чине посланици различитих странака и која се бави питањима побољшања положаја особа са инвалидитетом. Ова група је једна од само три сличне групе у Европи. Ово је и одличан пример лидерске улоге Србије која је уважила примедбе особа са инвалидитетом и укључила их у процес доношења политичких одлука.
Током протекле године, Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије и Радна група за оснаживање особа са инвалидитетом у Народној скупштини су се успешно залагале за промене у Кривичном законику, Закону о становању и Закону о локалним самоуправама – све у циљу побољшања безбедности особа са инвалидитетом, њихових животних услова као и њихових права. Захваљујући овим напорима, Народна скупштина је повукла неке шокантне слабости из закона па су тако кривична дела против особа са инвалидитетом санкционисана равноправно са осталима сличним делима у Кривичном законику. Амандмани на Закону о становању и Закон о локалним самоуправама који чекају на усвајање, имају за циљ унапређење приступа објектима за становање као и унапређење процеса доношења одлука на локалу. Ово ће бити важна вест за оне који се боре за права особа са инвалидитетом јер се на њих већ предуго чека.
У Бору, Кладову, Неготину, Новом Пазару и Пријепољу, организације особа са инвалидитетом су у сарадњи са општинским управама радиле на изради акционих планова ради побољшања живота особа са инвалидитетом и њихових породица. Треба да им честитамо али и да апелујемо на друге општине у Србији да следе њихов пример.

У сарадњи са Републичком изборном комисијом, радили смо на уклањању баријера које су онемогућавале учешће особа са инвалидитетом у гласачком процесу. Током прошлогодишњих парламентарних избора, особе са инвалидитетом су по први пут могле да дођу до гласачког места уз помоћ пса водича или да при гласању користе факсимил уместо потписа. Ове године Изборна комисија је објавила смернице у којима се захтева да сва гласачка места буду приступачна свима. Ове кораке поздрављамо са добродошлицом.

Све су ово примери великих, позитивних промена које могу да се остваре у релативно кратком временском периоду када грађанска удружења и влада раде заједно.

Па и поред свега наведеног, у обе наше земље још има посла како би се глас особа са инвалидитетом јаче чуо. На пример, могућност гласања код куће/гласање ван бирачког места, процес који омогућава учешће особа са инвалидитетом у политичком процесу, требало би да буде присутнији у Србији. Па ипак, само 2% особа са инвалидитетом кажу да су искористили ово своје право гласања код куће. Да ли је разлог за то нејасноћа у закону или нека административна процедура, ипак овај начин гласања крије велики потенцијал у оснаживању грађана са инвалидитетом да искористе своје право гласа.

Остало нам је више од две недеље до дана избора. Има још времена да закон и његова примена буду појашњени и поједностављени, има времена да се чланови комисија обуче тако да се у потпуности искористи могућност гласања ван бирачког места, те да се тако чује глас свих грађана Србије. Има још времена за све нас да о овоме обавестимо оне који су непокретни у својим домовима, оне који имају потешкоће у кретању или неки други облик инвалидитета како би знали да и њихов глас може да се чује и да се и њихови ставови уважавају.

Управо због успеха овог пројекта и напора које улажемо требало би да останемо оптимисти и да наставимо са променама. И у Србији и у Сједињеним Државама упорност организација које се баве питањима особа са инвалидитетом доприноси развоју демократије, економском учешћу свих, достојанству и равноправности за све. Није то само наша дужност, то је и наше право!

Хвала вам.