Отварање изложбе „Спашавање Србије: Америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915“

Хвала градоначелнику Зеленовићу.

Дозволите ми да се захвалим и доктору Миловану Писарију, који је урадио тако обимно историјско истраживање о раду Црвеног крста, Рокфелерове фондације и др-а Стронга. Хвала и читавом тиму људи који су се ангажовали на припреми ове изложбе.

Велико ми је задовољство што вечерас могу да отворим ову изложбу, у години када обележавамо стогодишњицу нашег савезништва и пријатељства рођеног током Великог рата.

Пријатељство између народа Србије и Америке калило се у котлу Првог светског рата.

Ове године смо већ обележили 100-годишњицу од дана када је председник Вудру Вилсон подигао српску заставу изнад Беле куће у знак поштовања и солидарности Америке са огромним жртвама које је српски народ поднео током тог ратног сукоба.

Хиљаде Американаца српског порекла јавило се у добровољце и заједно са Српском војском ратовало на Солунском фронту раме уз раме са својим рођацима у Србији.

Родољуби попут Мејбл Грујиц прикупљали су средства за подршку српском народу. Велики уметници попут вајарке Малвине Хофман су својим радовима позивали на подршку нашим српским савезницима.

Сарадња на пољу медицине представља још једно упечатљиво поглавље ове приче.

Американка др. Розали Мортон ангажована је као специјални изасланик Црвеног крста да пребаци провијант и медицинска средства на Солунски фронт, где је радила у пољским болницама. После рата, марта 1919, основала је Међународни српски комитет како би помагала младима из Србије да студирају на универзитетима у Америци. Један парк недалеко од Америчке амбасаде у Београду носи њено име.

Славни научник Михајло Пупин, рођен у војвођанском Идвору, био је професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у Њујорку у време избијања Великог рата. Пупин је постао кључна личност за организацију кампање за помоћ Србији широм Америке.

Он је основао и универзитетски хуманитарни тим „Цолумбиа Релиеф Еxпедитион“ како би се за Србију прикупљала не само новчана помоћ већ и хиљаде тона хуманитарне помоћи за сиротињу и расељене избеглице: помоћ у храни, пољопривредним алатима и семену; лековима за борбу против тифуса и лечење других болести, као и двадесет пет возила за амбулантна кола и доставу прикупљене помоћи.

Епидемија тифуса избила је крајем 1914-те након бомбардовања Београда и ширила се невероватном брзином и интензитетом. Од хиљаду ипо до две ипо хиљаде људи оболевало је дневно са стопом морталитета између 50 и 70 посто. Након шест месеци, тифус је усмртио скоро 150 хиљада људи у земљи која је тада имала око четири ипо милиона становника.

Разорна епидемија није штедела ни лекаре. Од укупно 450 у Србији, преко 20 посто их је умрло од тифуса а дупло више је било превише болесно да би лечило пацијенте.

У априлу 1915-те, др Ричард Стронг, директор Харвардског факултета за тропске болести и један од најцењенијих светских епидемиолога, дошао је у Србију на челу мешовите медицинске мисије Рокфелерове фондације и Америчког црвеног крста која је одиграла пресудну улогу у обуздавању страшне епидемије тифуса.

Медицина и наука су и у ширем смислу области у којима постоји дугогодишња сарадња између Сједињених Држава и Србије.

Недавно, у августу месецу, имао сам част да се обратим српским, америчким и другим научницима у Палати Србија баш на ту тему. Ове године имамо једног доктора Американца у Србији као Фулбрајтовог стипендисту а у исто време два доктора из Србије у Америци – доктор медицине на Клиници Мајо и један психијатар на клиници Џонс Хопкинс у Балтимору – где размењују своја знања и искуства са америчким колегама.

Сигуран сам да ће Сједињене Америчке Државе и Србија и у наредним годинама и деценијама наставити да граде своје односе на темељима стогодишњег пријатељства и сарадње.

Хвала.