Пријем поводом обележавања 75. годишњице „Операције Халијард“

  • Желим само кратко да вам свима пожелим добродошлицу и да вам се захвалим што сте дошли да заједно скренемо пажњу на овогодишњу 75-ту годишњицу Операције Халyард, највеће операције спасавања оборених савезничких пилота током Другог светског рата.
  • Преко 500 америчких, британских, канадских, француских, италијанских, пољских и руских пилота и чланова посада спашено је са непријатељске територије у Србији под нацистичком окупацијом захваљујући заједничким напорима локалног становништва и америчких снага. Већина је спашена из Прањана, варошице чији су становници скривали авијатичаре и направили импровизовану авионску писту уз велику личну жртву и ризик.
  • Овде је изложен избор фотографија о операцији Халyард: сцене на којима се виде савезнички пилоти којима Срби пружају уточиште и који за узврат пружају медицинску помоћ том народу, друже се, чак заједно пију ракију и на крају одлазе на сигурно. Слободно прошетајте около и погледајте ове слике како бисте стекли јаснији утисак о чему се радило у Операцији Халyард.
  • Оно што је још важније, овде са нама је и неколико житеља Прањана чије су породице сместиле, храниле и штитиле савезничке пилоте пре 75 година. Надам се да ћете искористити прилику да им приђете и да од њих лично чујете фасцинантне приче о храбрости и пожртвовању.
  • Ова амбасада и Фондација Халyард већ 15 година у Прањанима организују годишњу свечаност ради подсећања на Операцију Халyард. С обзиром да је ове године 75-та годишњица, позивамо све вас да нам се придружите и да уз вашу помоћ ова свечаност постане заиста посебна.
  • Сада бих дао реч Џону Капелу, оснивачу и председнику Фондације Халyард. Џон и његови сарадници су провели много година и безброј сати на важном послу истраживања и подсећања на Операцију Халyард, а посебно на кључну улогу коју су Срби имали у успеху те мисије.
  • Пре но што то учиним, дозволите ми да вам се још једном захвалим што сте вечерас дошли да заједно истакнемо овај изванредан пример сарадње какву смо имали током целе наше заједничке историје и која треба да буде модел за наше будуће односе. Надам се да се 15. септембра опет видимо у Прањанима!