Дан када су се српска и америчка застава вијориле изнад Беле куће

Читав период односа Србије и Сједињених Америчких Држава током Великог рата може се окарактерисати као савезнички и пријатељски. Ипак, један дан је остао у посебном сећању српске и америчке јавности. Био је то 28. јул 1918. године. Тада је у Сједињеним Америчким Државама обележена четврта годишњица почетка Великог рата, дана када је, према речима тадашњег државног секретара САД Роберта Лансинга, „часни српски народ био присиљен да брани своју земљу и своје домове против непријатеља који је желео да га уништи“ и када је српски народ „жртвовао све за слободу и независност.“

Aмеричко грађанство је од самог почетка рата недвосмислено исказивало симпатије и подршку према српском народу. Током 1914, 1915. и 1916. године, огромне количине новца и хиљаде тонa хуманитарне помоћи, стизале су грађанима Србије из САД. Било је ту и новца за исхрану цивилног становништва, избеглице, борбу против тифуса, семена за жетву, пољопривредних алатки, чак и пара за закуп брода за превоз избеглица. Читава мрежа америчких грађана и српских исељеника учествовала је у овим милосрдним напорима.

Serbian Ambassador Mihailovic sends detailed report to the Serbian MFA on the Serbian Day in Washington, including the description of the Serbian flag being raised above the White House.

На четврту годишњицу почетка Великог рата, Сједињене Америчке Државе обележиле су 28. јул 1918. као „Српски дан.“  Државни секретар Роберт Лансинг је упутио 27. јула 1918. позив свим америчким грађанима да се  „окупе у недељу, 28. јула, у својим црквама како би том приликом изразили своју наклоност према овом покореном народу (српском) и његовој потлаченој браћи у другим земљама, и да се призове благослов свемогућег Бога за њих и ствар за коју се они боре.“ Посебна част српском народу указана је у америчкој престоници, Вашингтону. На основу извештаја cрпског посланика у САД и чланка објављеног у дневним новинама Детроит Њуз, данас знамо да се „на Белој кући и другим јавним зградама по први пут вијорила српска застава.“ Част је утолико већа уколико се зна да се кроз историју, поред америчке и српске, на Белој кући вијорила још само француска застава и то на сто тридесет и прву годишњицу „Пада Бастиље,“ 14. јула 1920. године. Такав гест означавао је постојање пријатељских односа, али и дељење истих вредности, кључних цивилизацијских начела и слободарских принципа.


Дипломатска преписка између САД и Србије

1. јун 1918 | Михаиловић – Филипс

„Двадесет и осми јул 1918. је дан када су Централне силе прогласиле рат цивилизованом свету. Баш на тај дан Аустроугарска је напала малу Србију јер она није пристала да одбаци своју независност. Овај напад је подстакао немачко-мађарске аспирације да потчине мале нације и да на гробовима ових људи спроведу план за светску доминацију. Срби и Југословени су први морали бити уништени. Ипак, брутална сила није успела да уништи револуцијски дух Југословена и осталих Словена у Аустроугарској.“

(Aрхива Њујорк Тајмса)
Презми документ

6. јун 1918 | Филипс одговара Михаиловићу

 

„Успео сам да упознам Председника са садржином вашег писма мени од првог јуна. Председник је импресиониран вашим предлогом везаним за 28. јул и замолио ме је да вас уверим да ће он ваш предлог озбиљно узети у обзир.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

26. јул 1918 | Михаиловић-Филипс:

„Надам се да се нећете успротивити уколико дам себи слободе и пошаљем вам овде у прилогу последњи предлог за 28. јул. Уколико сматрате да је прикладан, пошањите га Белој кући. Верујем да ћете разумети моју заинтересованост за овај дан, не само као Србина, већ и као учесника у нашем заједничком послу.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

11. јул 1918
Теодор Рузвелт пише српском министру Михајловићу

„Због тога је двадесет и осми јул најважнији датум у овом рату. Није важан само зато што означава почетак рата. Он поседује бесконачно већи значај зато што је круцијално питање које треба бити решено ратом бављење дуалном монархијом Аустроугарске. Независност и проширење велике југословенске државе је кључно за будући мир у свету, као и независност (не номинална, него стварна) пољског народа као и чешког народа…“

Преузмите документ
(Архив Србије)

23. јул, 1918
Српски министар Михајловић одговара Теодору Рузвелту

„Имам част да потврдим пријем вашег писма од једанаестог јула и захвалим вам на истом. Проследићу оригинал вашег писма својој влади и такође се осврћем на то да ће му се дати широк публицитет у корист мог народа.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

31. јул 1918

Председник САД Вудро Вилсон пише српском премијеру Пашићу

„Ваш телеграм послат двадесет и осмог јула је дочекан веома топло у мом срце и сигуран сам да ће изазвати исто тако топлу реакцију у срцима свих у Сједињеним Државама. Знамо за дубоке патње кроз које је Србија пролазила. Ваше храбре људе кроз сваки део овог рата прати не само наше саосећање већ и велико пријатељство као и огромна жеља да вам помогнемо. Сигуран сам да правда за Србију стоји на првом месту сваког осећаја за правду у мислима сваког патриотског човека у Сједињеним Државама. Молим вас примите моје топле поздраве.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

2. август 1918

„Господине,
Имам част да вас обавестим да сам примио вашу поруку од тридесетог јула у којој изражавате уважавање људи Србије и Југословена за симпатије изражене од стране људи Сједињених Држава за људе из Србије на годишњицу уласка Србије у рат.
Примите, господине, моје поновно уверење о највишем уважавању.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

Преписка српске владе

„Преко пријатеља у овдашњем Министарству иностраних дела учинио сам предлог да се 28. јул, дан објаве рата Аустроугарске Србији, означи једном манифестацијом као први дан овог великог рата када су два принципа ушла у борбу – један владати другом силом, а други обезбедити слободу свима народима. Аустрија као представник првог принципа и Србија као бранилац другог, ушле су прве у борбу. Србије у тој борби је жртвовала све. Манифестација тога дана од стране савезника означила би јасно њихов циљ и имала би огроман утицај на потлачене народе.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

24. јул, 1918

„Овде одржаће се у недељу на дан објаве рата Аустроугарске Србији свечана служба божија. Молим учините шта треба да се тога дана у тамошњој јавности објаве велике жртве и напори Србије показане у овом рату, о њеној верности и лојалности. Пашић.

Преузмите документ
(Архив Србије)

26. јул, 1918

„Преузмите иницијативу да српски свештеници 28. јула обдрже свечано молебствије и проповеди о значењу годишњице рата. О учињеном нека известе југословенску канцеларију.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

July 29th, 1918
(dated July 16th, as Serbia was using the Julian Calendar at the time)

„Државни секретар Ленсинг, препоручујући, да све цркве у Савезним Државама прославе Српски Дан, изјавио је следеће: „У недељу, 28, овога месеца, навршиће се четири године од дана, када је јуначка Србија, не хотећи покорити се смишљеним и унижавајућим тражењима брижљиво припремљеног насртаја, изазвана објавом рата од стране Аустро-Угарске, да брани своју територију и огњишта својих становника противу непријатеља, који се беше решио да их упропасти. Срби су се племенито одазвали својој дужности и тако јуначки и смело опрли снагама државе десет пута веће становништвом и изворима, да су тек пошто су три пута истерале Аустријанце и тек када су им притекле у помоћ Немачка и Бугарска, српске армије биле приморане да се повуку у Албанију.“

30. јул 1918

dated July 17th, since Serbia was using Julian Calendar at that time

„Господине Председниче,

Овдашњи амерички амбасадор, г. Томас Нелсон Пеџ, послао ми је изјаву коју је 13/26 ов. мес. учинио амерички министар иностраних дела г. Ленсинг, поводом четворогодишњице објаве рата Аустроугарске Србији. Г. Пеџ је ово добио телеграфски као циркулар ради знања и био је љубазан да га достави мени са својим личним писмом у коме изјављује дивљење нашем народу. На овоме сам му захвалио и оба прилога част ми је послати Вам у овоме писму.“

Преузмите документ
(Архив Србије)

 30. јул 1918

(датирано 18. јула јер је Србија користила јулијански календар у то време)
Двадесет и осми јул овде прослављен као српски дан. Осим апела министарства иностраних дела, све америчке новине причају о важности овог догађаја. У многим чланцима са симпатијом. На згради владе била је наша застава. У Вашинготну је организована јавна прослава са говорима и певањем, али због лошег времена је одложена за среду. У следећем писму послаћу детаљнији извештај.

Преузмите документ
(Архив Србије)

6. август 1918

„Да би се што више истакло учешће Србије у данашњем рату као и важност југословенског питања покушао сам да заинтересујем председника Вилсона и владу Сједињених Држава за прославу 28. јула као Српски дан. У смислу тога учинио сам предлог 1. јуна чији препис прилажем. Наш пријатељ Филипс, помоћник министра Ленсинга изнео је ствар председнику Вилсону и тог 6. јуна добио сам одговор чији препис прилажем.“

“Српска застава је подигнута изнад Беле куће…по први пут.”

Преузмите документ
(Архив Србије)

Исечци из новина и књига

Српска застава је подигнута изнад председникове куће у Сједињеним Америчким Државама. Шта је то значило?… значај српске заставе одмах поред пруга и звезди… је значај савезништва између тридесет и три савезничких група које нам помажу да освојимо демократију за нашу браћу преко океана.

27. јул, 1918

Апел државног секретара Ленсинга

Пригодно је да људи Сједињених Америчких Држава –  посвећени самоспознајућој истини да је право сваке нације, велике као и мале, да живи своје животе и да бирају сами своју владу, сећајући се да принципи за које се Србија тако племенито борила и патила су исти принципи за које се САД бори – на пригодан начин искажу своје симпатије према потлаченом српском народу који је тако херојски држао отпор циљевима германских нација да покоре свет.

Преузмите документ
(Архива Њујорк Тајмса)

27. јул, 1918

„Српски дан на елипси“

Вашингтон, заједно са остатком нације, прославиће сутра „Српски дан“, четврту годишњицу од када је ова нација храбро одбила да се потчини арогантним захтевима Аустроугарске. Одржаће се велико окупљање на елипси у 5 часова сутра. Очекује се да ће присуствовати српски министар. Бенд маринаца ће свирати музику, а професор Питер Дикема ће водити хор од неколико стотина гласова. Изведбе ће бити под покровитељством службе Војног кампа. Име говорника биће познато данас.

Преузмите документ
(Конгресна библиотека)

28. јул, 1918

„Српски дан на елипси“

“Четврта годишњица почетка Светског рата ће званично бити прослављена на вечерњој служби на елипси у 5 часова поподне. „Српски дан“, како је названа годишњица, биће увеличана присуством главног говорника др Алдале из српске делегације. Ф.Е. Кепел, трећи помоћник ратног секретара причаће са стране Сједињених Држава.”

Преузмите документ
(Конгресна библиотека)

30. јул, 1918

„Прослава Српског дана „

“Службе поводом Српског дана које су требале бити одржане испред Беле куће у недељу поподне, а онда одложене за синоћ у Силван Театру, су поново одложене за сутра увече због кише.”

Преузмите документ
(Архива Вашингтон Поста)

August 3, 1918

„Serbia Day Observed“

“Serbia,” said Mr. Georgevitch, “was the first State attacked in the prosecution of the German plans for world conquest. Three times the enemy succeeded in entering Serbia and three times bitterly repented it, and it was only when Austria obtained the help of Germany and Bulgaria that the Serbian army was forced across into the Albanian wilderness where it was reorganized by France to fight on the Salonica front to the end. Mr. Georgevitch expressed appreciation and thanks on behalf of Serbia for the great assistance of the United States since the beginning of the war and for our friendship.”

Download the document
(provided by The Library of Congress)

„Апел државног секретара је имао значајан утицај на јавност, захваљујући медијима који су извештавали о његовом садржају и који су објављивали пригодан садржај. Двадесет и осмог јула, српска застава се вијорила над јавним институцијама и над Белом кућом. Требало је да буде одржан јавни скуп у Вашингтону, међутим он је морао бити одложен због лоших временских прилика.“