Историја

Званичници САД и Србије направили су 1867. године прве кораке ка успостављању дипломатских односа, али тек 1881. године, три године након што је Србија постала независна од Османског царства, САД су званично признале Кнежевину Србију.

Након пораза у Првом светском рату, дошло је до распада Аустроугарске (Хабзбуршке монархије), а јужнословенски народи ујединили су се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца у децембру 1918. године. САД су признале Краљевину ШС у фебруару 1919. С обзиром на то да је Србија била доминантан чинилац ове државе, Влада САД сматрала је Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Југославију, наследницом првобитне српске владе. Године 1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила је име у Краљевина Југославија. Године 1946. Југославија је постала социјалистичка федерација шест република – Хрватске, Црне Горе, Србије, Словеније, Босне и Херцеговине и Македоније – и променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Дипломатски односу између САД и СФРЈ трајали су до 1992. године када су се Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија отцепиле. Републике Србија и Црна Гора сматрале су себе сукцесором СФРЈ. Међутим, Влада САД је усвојила позицију да се СФРЈ распала без држава сукцесора и окончала је своје дипломатске односе са СФРЈ.

Због сукоба на Косову, САД су окончале дипломатске односе са ФРЈ и затвориле амбасаду у Београду дан пре НАТО бомбардовања Југославије, 23. марта 1999. године. Дипломатско признање и поновно успостављање пуних дипломатских односа између две државе уследило је у новембру 2000. године, а Вилијам Монтгомери именован је за амбасадора САД 26. новембра 2001. године.

Године 2003. ФРЈ постала је Државна заједница Србија и Црна Гора, лабава федерација две републике са федералним парламентом. Дужност председника ФРЈ, коју је обављао Војислав Коштуница, престала је да постоји оног тренутка када је Светозар Маровић изабран за председника Србије и Црне Горе у марту 2003. године. Црна Гора се у мају 2006. године позвала на право на отцепљење и након одржаног референдума прогласила независност 3. јуна 2006. године. Два дана касније, Србија се прогласила сукцесором Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Признање српске независности, 1881

САД су 14. октобра 1881. године потписале конзуларни и трговниски споразум са Кнежевином Србијом и тако признале њен суверенитет.

Признање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1919

Френк Полк, в.д. Државног секретара САД, издао је 7. фебруара 1919. године саопштење за медије о признању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца САД су сматрале ову нову државу наследницом Краљевине Србије.

Признање ФРЈ, 2000

Размена писама између председника САД Била Клинтона и председника ФРЈ Војислава Коштунице 12. новембра 2000. године означила је признање ФРЈ од САД и тиме су успостављени пуни дипломатски односи између две државе.

Успостављање дипломатских односа и америчког посланства у Србији, 1882.

Дипломатски односи између САД и Србије успостављени су 10. новембра 1882. године када је генерални конзул САД Јуџин Скајлер предао акредитивно писмо српској Влади. Тада је успостављено америчко посланство у Београду, мада је Скајлер становао у Атини.

Признање посланства Југославије, 1919.

В.д. Државног секретара Френк Полк обавестио је у писму 10. фебруара 1919. године југословенског посланика у САД Славка Грујића да је Влада САД сагласна са тим да српско посланство од тог тренутка буде посланство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Америчко посланство пресељено је у Лондон, 1941.

Југословенска влада отишла је у изгнанство у Лондон 14. априла 1941. године, пред немачку окупацију. Посланик САД у Југославији Артур Блис Лејн напустио је Југославију 17. маја 1941. године. Ентони Дрексел Бидл млађи је 3. октобра 1941. године предао је своје акредитивно писмо и постао посланик САД код Југословенске (избегличке) владе у Лондону, граду у којем је и становао.

Посланство уздигнуто на ниво амбасаде, 1942.

Америчко посланство у Београду уздигнуто је на ниво амбасаде 29. септембра 2942. године постављањем за (изванредног и опуномоћеног) амбасадора Ентонија Дрексела Бидла млађег, који је ново акредитивно писмо предао 3. новембра 1942.

Амбасада премештена у Египат, 1943.

Влада Југославије премештена је у Египат 28. септембра 1943. године, а амбасадор САД код Југословенске владе у Египту Линколн Маквеј предао је своје акредитивно писмо 9. децембра 1943.

Повратак америчке амбасаде у Лондон, 1944.

Влада Југославије поново је премештена у Енглеску 1944. године. Рудолф Е. Счоенфелд именован је за америчког привременог отправника послова код Југословенске владе у Енглеској. Ричард Канингем Патерсон постао је амбасадор САД код Југословенске владе у Енглеској након што је предао акредитивно писмо 17. новембра 1944. године и становао је у Лондону.

Повратак америчке амбасаде у Београд, 1945.

Југословенска влада вратила се у главни град Југославије при крају Другог светског рата, а амбасада САД наставила је са радом у Београду 31. марта 1945. Амерички амбасадор Ричард Канингем Патерсон такође се преселио у Београд.

Прекид (дипломатских) односа, 1992.

САД обзнаниле су 21. маја 1992. да неће признати ФРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора, као наследницу СФРЈ. Амерички амбасадор Ворен Зимерман опозван је из Београда, па је привремени отправник послова био је на челу мисије. Влада САД била је става да је СФРЈ, у смислу владајућег режима који је постојао од 1946. године, престала да постоји и да нема сукцесора.

Прекид „нормалних“ дипломатских односа са СФРЈ, 1992.

Србија и Црна Гора прогласиле су нову Федералну Републику Југославију (ФРЈ) у Априлу 1992. године, а САД су 21. маја 1992. обзнаниле да неће признати ФРЈ као наследницу СФРЈ. Амерички амбасадор Ворен Зимерман опозван је из Београда, па је привремени отправник послова био на челу мисије.

Окончани дипломатски односи, 1999.

Због сукоба на Косову, САД су окончале дипломатске односе са ФРЈ и затвориле амбасаду у Београду дан пре НАТО бомбардовања Југославије, 23. марта 1999. године.

Успостављање пуних дипломатских односа, 2000.

Пуни дипломатски односи између две државе успостављени су разменом писама између америчког председника Била Клинтона и председника ФРЈ Војислава Коштунице 12. новембра 2000. године.

Поновно отварање Амбасаде САД у Београду, 2001.

Америчка амбасада поново је отворена у Београду маја 2001. године, а Вилијам Монтгомери именован је за амбасадора САД у Србији 26. новембра 2001. године. Република Србија сматрана је наследницом ФРЈ.

Уговор о трговинским односима, 1881

Отправник послова САД и генерални конзул у Букурешту Јуџин Скајлер и српски министар спољних послова Чедомир Мијатовић закључили су уговор о трговинским односима ради олакшавања и развијања трговинских односа између две земље.

Конвенција о правима, привилегијама и имунитетима конзуларних агената, 1881

Отправник послова САД и генерални конзул у Букурешту Јуџин Скајлер и српски министар спољних послова Чедомир Мијатовић потписали су Конвенцију о правима, привилегијама и имунитетима конзуларних агената 14. октобра 1881. године. Овај споразум дефинисао је и регулисао права, имунитете и привилегије конзуларних агената САД и Србије.

Уговор о екстрадицији (изручењу) 1901

САД и Краљевина Србија потписале су Уговор о екстрадицији (изручењу) 25. октобра 1901. године у Београду. Уговор је довео до унапређивања правосуђа и потврдио пријатељске односе између два народа, а договорили су га амерички министар Чарлс Френсис и српски министар спољних послова Михаило Вујић.

Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1918.

Након пораза у Првом светском рату, дошло је до распада Аустроугарске (Хабзбуршке монархије), а  јужнословенски народи ујединили су се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца у децембру 1918. САД су признале Краљевину СХС у фебруару 1919. године.

Стварање Краљевине Југославије, 1929.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца мења име у Краљевина Југославија 1929. године.

Стварање СФРЈ, 1946.

Године 1946. Југославија је постала социјалистичка федерација шест република – Хрватске, Црне Горе, Србије, Словеније, Босне и Херцеговине и Македоније – и променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).