Скуп организован у Медицинској школи поводом обележавања Светског дана здравља

Добро јутро.

Светска здравствена организација је ове године одлучила да дијабетес буде кључна тема обележавања Светског дана здравља. Одлучили су тако знајући да је то болест која погађа више од 400 милиона одраслих особа широм света као и да се очекује да ће тај број за 20. година бити скоро 650. милиона. Управо зато се данашњи семинар под насловом “Превенција и иновације у лечењу дијабетеса у здравству“ одржава у правом тренутку.

Нисам сигуран зашто сте баш мене замолили да вам се обратим данас. Можда због тога што желите да тиме укажете на велику пажњу која се овом питању посвећује у Америци где више од 9% становништва има ову злокобну болест. Или можда зато што већина иновативних истраживања и медицинских открића везаних за дијабетес и његово лечење такође потиче из моје земље. А можда је један од организатора ове конференције видео мој налаз крви и није имао срца да ми каже шта у налазу пише па је ово био начин на који ће ми то саопштити.

Без обзира на разлог, мени је веома драго што сам овде. Дијабетес је данас седми највећи узрок смртности у мојој земљи. Па чак и ова бројка умањује праве размере смртности јер Америчка асоцијација за дијабетес у својим извештајима наводи да око 35-40 % дијабетичара често умире због других узрока везаних за основну болест те тако код њих дијабетес и није уписан као узрок смрти. Терет који доноси ова болест је нешто са чим се првенствено носе они који болују од ње. Тај терет је утолико већи уколико пацијент припада одређеним групама: старијој популацији, одређеним етничким групама или живи у сиромаштву. Заправо, просечни медицински трошкови у Сједињеним Државама за оне који пате од дијабетеса су два пута виши од трошкова за лечење особа које немају ову болест. Замислите колико би се уштедело у вашем здравству уколико бисмо могли ефикасније лечити или још боље – спречити – дијабетес.

Ове бриге не муче само Америку. Како сам сазнао, у Србији је дијабетес пета по реду болест која доводи до смртног ишода и обољење које је терет за систем здравства. Институт за јавно здравље Србије процењује да је скоро 11% одраслог становништва Србије оболело од ове хроничне болести. Институције које брину о здрављу грађана покренуле су пакет важних иницијатива за борбу против дијабетеса и проблема везаних за ову болест – и тај пакет укључује Националну стратегију за превенцију дијабетеса, отварање локалних центара за дијабетес (на пример у Нишу и Лозници), и орагнизовање радионица за Удружење пацијената који болују од дијабетеса, као и обележавање светског дана дијабетеса у Србији.

Овај наш скуп данас представља важан корак ка осветљавању овог проблема, а надам се да ће он бити и важан корак на путу ка бољем разумевању не само ове болести и начина њене превенције, већ и тога како иновације у здравственој заштити могу утицати на укупно здравље нације.

Надам се да ћете, господине министре, и ви сами у овом процесу открити неке важне путоказе ка унапређењу и побољшању виталности целокупног здравственог система у Србији.

Срећно!