Извештај о трговини људима 2017

СРБИЈА ( ЗЕМЉА НА ЛИСТИ ЗА ПОСМАТРАЊЕ У ОКВИРУ 2. ГРУПЕ)

Република Србија не испуњава у потпуности минималне стандарде за сузбијање трговине људима; међутим, улаже значајне напоре у том правцу. Држава је уложила значајне напоре током извештајног периода успостављањем сталног тела за борбу против кријумчарења и трговине људима у саставу полиције. Државни органи су идентификовали већи број жртава и дали смернице тужиоцима и судијама да не кажњавају жртве трговине људима. Припремљене су и достављене смернице везане за индикаторе који указују на трговину људима, а 630 службеника органа унутрашњих послова који међу првима долазе у контакт са жртвама обучено је да их препозна. Међутим, држава није показала да је уложила више напора да надмаши оно што је остварено у претходном извештајном периоду. Није пружена довољна заштита жртвама који учествују у кривичном поступку због чега су били изложени застрашивању и секундарној трауматизацији. Непостојање формалних процедура за идентификацију жртава и застарели национални механизам за упућивање жртава органима који пружају помоћ (национални механизам) осујетио је напоре уложене у заштиту жртава. Држава није усвојила стратегију нити национални акциони план за 2015-2016. годину, а Савет за борбу против трговине људима није се састајао. Прилив миграната током извештајног периода значајно је оптеретио државне ресурсе, нарочито оних органа који се конкретно боре против трговине људима, стога је Србија већ другу годину заредом на листи за посматрање у оквиру групе бр. 2.

ПРЕПОРУКЕ ЗА СРБИЈУ

Енергично водити истраге, кривично гонити и осуђивати трговце људима и одмеравати им строге казне; жртвама које сведоче на суду пружити заштиту и тако смањити застрашивање и поновну трауматизацију; обучавати иследнике, тужиоце и судије како да приступају раду на предметима трговине људима водећи рачуна о потребама и страховима жртве (приступ код кога је жртва у центру пажње); формализовати процедуре за идентификацију жртава и осавременити национални механизам пружања помоћи формализовањем сарадње са невладиним организацијама што ће омогућити жртвама да добију сваку неопходну помоћ; појачати рад на идентификовању жртава, укључујући и оне међу мигрантима, избеглицама и азилантима, и деце без пратње која су увучена у просјачење; изменама закона прописати некажњавање жртава за дела која су починили, а за потребе којих су и постали жртве трговине људима; побољшати обуку државних службеника која се тиче помоћи жртвама и упућивања жртава органима који им могу помоћи; усвојити националну стратегију за борбу против трговине људима и акциони план и укључити невладине организације у њихову реализацију; определити адекватан кадар и ресурсе Служби за координацију заштите жртава трговине људима и постојећим координационим структурама за њихов делотворнијих рад; ангажман националног координатора за борбу против трговине људима треба да прерасте у ангажман са пуним радним временом у оквиру независног органа.

КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ

Држава је наставила да улаже напоре у полицијски рад. Члан 388. Кривичног законика забрањује све облике трговине људима и прописује казне затвора од 3 до 15 година које су довољно строге и сразмерне онима прописаним за остала озбиљна кривична дела, као што је силовање. Држава је покренула истрагу о 14 појединаца, док је 2015. покренуто 10 предмета сексуалне експлоатације и једнан предмет који се тицао радне експлоатације. Кривични поступак је покренут против 23 окривљена (против 18 током 2015. године). Судови су изрекли осуђујуће пресуде у поступцима против 22 трговца (11 током 2015. год) Трговцима су одређене казне затвора између две године и осам месеци и седам година и четири месеца.

Посматрачи су известили да држава није адекватно примењивала законе који регулишу борбу против трговине људима и да су се тужиоци често одлучивали да уместо за кривична дела трговине људима гоне за дела за које закони предвиђају блаже казне и које је лакше процесуирати. На пример, у једном предмету трговине људима који је окончан током 2016, године а који је трајао шест година, трговац се сагласио да призна кривицу за блаже кривично дело посредовање у проституцији и био је осуђен на казну затвора од седам месеци. Држава је увела стално тело за борбу против кријумчарења и трговине људима. Поред јединица специјализованих за борбу против трговине људима у оквиру полиције за организовани криминал и граничне полиције свака полицијска управа има јединицу за борбу против трговине људима; међутим, током извештајног периода ове јединице су се углавном бориле против кријумчарења и реаговале на прилив миграната и избеглица. Седамнаест полицијских управа има мултидисциплинарне тимове за борбу против кријумчарења људи састављених од тужилаца, социјалних и здравствених радника; међутим, посматрачи су известили да ни један од ових тимова није био активан током 2016. године. Држава је наставила да обучава полицију, службенике за имиграциона питања и граничну полицију о питањима борбе против трговине људима. Државни органи нису пријавили ни једну истрагу, кривично гоњење или осуђујућу пресуду изречену неком државном функционеру за учествовање у кривичним делима трговине људима.

ЗАШТИТА

Држава је наставила да улаже напоре у заштиту жртава. Откривено је 49 жртава трговине људима (36 током 2015. године). Од тога 29 њих су жртве сексуалне експлоатације, седам радне експлоатације, једна експлоатације у сврху просјачења, једна експлоатације у сврху учињења кривичног дела и 11 су жртве различитих облика експлоатације. Током 2015. године, 21 жртва је била сексуално експлоатисана, три радно, десет у сврху просјачења и две у сврху извршења кривичних дела. Током 2016, било је 21 дете међу жртвама у поређењу са 22 деце која су идентификована током 2015. Центар за заштиту жртава трговине људима (Центар) пренео је да су идентификоване жртве углавном српски држављани експлоатисани у Србији. Центар је изнео податке о српским жртвама које су откривене и екплоатисане у иностранству као и о страним држављанима који су експлоатисани у иностранству али су откривени у Србији. Држава није изнела податке о средствима која су опредељена за заштиту жртава у 2016. години. Током 2015.године, из државног буџета издвојено је 19,7 милиона динара ($168.330) за рад Центра.

Држава није увела формалне процедуре за идентификацију жртава и ослањала се на застарели национални механизам пружања помоћи жртвама. Посматрачи су пренели да се национални механизам не састоји од дефинисаних улога и одговорности. Службеници који су први долазили у контакт са потенцијалним жртвама упућивали су их у Центар који је задужен за идентификацију жртава. Службеници који су први долазили у контакт са потенцијалним жртвама упутили су 150 људи Центру (106 током 2015. године); државни органи упутили су 81, центри за социјални рад 42, а НВО и међународне организације 27 потенцијалних жртва. Државни органи су известили да је током 2016. године кроз Србију прошло око 100.000 миграната и избеглица. Државни органи су утврдили да су два мигранта жртве трговине људима, међутим, невладине организације сматрају да су многе друге жртве остале неоткривене. Посматрачи су известили да запослени у Центру немају довољно средстава да путују до локација на којима се налазе потенцијалне жртве и да их лично интервјуишу. Центар је осмислио и поделио листе за проверу индикатора трговине људима и обучио 630 службеника који први долазе у додир са потенцијалним жртвама како да их примењују. Центар је обучио120 просветних радника како да препознају жртве међу децом. Међутим, посматрачи су пренели да су полицијски службеници задужени за реализацију истраге кривичних дела повезаних са проституцијом прошли обуку ограниченог обима или да нису уопште обучавани на тему идентификације жртава.

Центар има две јединице, службу за заштиту и прихватилише за жртве, међутим, веч четврту годину заредом прихватилиште за жртве, осмишљено као безбедно склониште и услужни центар, није у функцији. Склониште које води једна невладина организација је било једино уточиште које постоји специјално за жене жртве трговине; локални центри за социјални рад имају склоништа за жене жртве насиља у породици у која су смештали жене жртве трговине. Државни органи су навели да су деца жртве враћана својим породицама, упућивана у хранитељске породице или да су смештана у један од два центра за децу без родитељског старања; међутим, посматрачи су известили да Центар нема конкретне процедуре за децу жртве трговине. Примера ради, упитник који се користио у процесу идентификације није био прилагођен деци и деца често нису разумела питања. Посматрачи су известили и да није било просторија прилагођених интервјуисању деце и да већина социјалних радника није била посебно обучена за рад са децом. Претходних година, центри за социјални рад нису могли да одвајају децу од њихових породица чак и када су постојали докази да је породица експлоатисала дете. Није било уточишта за мушкарце жртве али је једна невладина организација изнајмила простор који се користио по потреби тако да су мушкарци жртве могли да добију све услуге рехабилитације које су на располагању женама жртвама. Центар процењује потребе сваког појединца и у складу с тим припрема план помоћи и заштите. Држава и невладине организације су пружале психосоцијалну, правну, образовну, медицинску и финансијску помоћ као и помоћ у реинтеграцији; међутим, државни органи нису имали процедуре за сарадњу између Центра и невладиних организација када је реч о пружању услуга жртвама. Невладине организације и међународне организације помогле су 28 од 49 жртава трговине. Центри за социјални рад пружали су социјалне услуге али су им често недостајали специјални програми, осетљивост и обучени кадар потребан за рад са жртвама трговине.

Жртвама су биле пружане услуге и помоћ без обзира на то да ли су сарађивали у кривичној истрази илл не; међутим, када се случај пријави полицији органи захтевају од жртве да сарађује у истрази и сведочи током суђења. Невладине организације известиле су да је неким жртвама запрећено да ће им се судити у случају да одбију сарадњу. Стручњаци су наставили да извештавају да државни органи нису адекватно штитили права жртава током дуготрајних судских поступака, жртве су често морале да се појављују пред трговцима и трпе претње и застрашивање. Посматрачи су известили да су дужина трајања суђења и помоћ жртвама зависили од тужиоца или судије. Судије нису одобравале статус “посебно рањивог сведока” жртвама трговине. Овај статус омогућава сведоку да сведочи у одсуству окривљеног или путем видео линка. Закон дозвољава жртвама да траже обештећење подношењем тужбе против трговаца у кривичном или парничном поступку, но судије су наставиле да охрабрују жртве да траже обештећење искључиво путем парнице. Парнични поступци су дуготрајни, скупи и захтевају од жртве да се сусреће са трговцем много пута; ни једна жртва није обештећена током 2016. Држава је обезбедила страним жртвама привремену дозволу за боравак до годину дана; две жртве су добиле боравишну дозволу током 2016. године. Посматрачи су известили да држава није увек примењивала принцип некажњавања на жртве трговине, међутим, Центар је доставио тужиоцима и судијама смернице о некажњавању жртава трговине људима.

ПРЕВЕНЦИЈА

Држава је улагала мање напора у превенцију него раније. Није усвојена стратегија за борбу против трговине људима и пратећи акциони план за 2015-2016. Држава је основала Савет за борбу против трговине, у својству саветодавног тела, 2005. године, који је, како су посматрачи приметили, постојао само на папиру и који се није састајао. Национални координатор за борбу против трговине људима наставио је да предводи напоре у сузбијању трговине без обзира што није било довољно ресурса и подршке од стране државе; координатор је истовремено и шеф одсека за миграције граничне полиције и не делује као независни орган. Национални координатор и директор Центра држали су предавања о питањима борбе против трговине људима на универзитетима и Криминалистичко полицијској академији. Држава је почела да ради на формирању националне електронске базе статистичких података судова. Држава је увела телефонску линију за пријаву случајева трговине људима и објављивала информације о свим активностима у борби против трговине људима на својој интернет страници и путем друштвених мрежа. Полиција је наставила да решава питања куповине сексуалних услуга. Држава, међутим, није уложила напор да смањи потражњу за радним експлоатисањем, а издавала је дозволе за рад и регулисала рад приватних агенција за запошљавање; међутим, посматрачи су известили да су се у пракси чак и туристичке агенције бавиле регрутовањем радне снаге и да је њихов рад био углавном нерегулисан. Српске војне снаге су прошле обуку о борби против трговине људима пре поласка на међународне мировне мисије. Држава је организовала обуку о борби против трговине људима за своје дипломате.

ПРОФИЛ ДРЖАВЕ

Као што је извештавано у протеклих неколико година, Србија је земља порекла, транзита и дестинација мушкараца, жена и деце која су изложена сексуалној и радној експлоатацији као и земља у којој се јавља ропство и експлоатација за потребе просјачења. Жене у Србији изложене су сексуалној експлоатацији од стране српских криминалних група, која се одвија у суседним земљама и широм Европе, нарочито у Аустрији и Немачкој. Српски грађани, првенствено мушкарци, изложени су радној експлоатацији у секторима који траже велики број радника као што је грађевинска индустрија и то у земљама Европе (укључујући Азербејџан, Словенију и Русију) и Уједињеним Арапским Емиратима. Деца у Србији, нарочито Ромска, изложена су сексуалној експоатацији, радној, експлоатацији за потребе просјачења и вршења ситних кривичних дела. Хиљаде миграната и избеглица из Афганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који пролазе кроз Србију или су заустављени у Србији подложни су трговини људима у Србији. Неки трговци против којих се водио поступак су наводно утицали на ишод истог нудећи мито жртви или судији.