Извештај о трговини људима 2018

СРБИЈА (ГРУПА 2)

Влада Србије не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминисање трговине људима, међутим, улаже знатне напоре у том правцу. Власти су ипак показале интензивније залагање него у претходном извештајном периоду те је стога Србија напредовала до Групе 2. Повећано залагање власти огледало се у консолидовању надлежности за сузбијање трговине људима под једним телом чиме ће се побољшати истраге, и у стварању самосталне Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима на националном нивоу чиме је позиција националног координатора фактички унапређена до позиције са пуним радним временом. Влада је усвојила Стратегију превенције и сузбијања трговине људима са пратећим Акционим планом, одобрила осам милиона динара (79.950 $) за његову имплементацију и овластила обновљени Савет за борбу против трговине људима да се састаје најмање двапут годишње у циљу координисања активности у борби против трговине људима. Власти, међутим, нису достигле минималне стандарде у неколико кључних области. И даље не постоји формализована процедура идентификације жртава, нити јасно утврђене улоге и одговорности у оквиру националног механизма за упућивање жртава трговине људима на програме помоћи и подршке. Центар за хитно збрињавање жртава, у коме би жртве требало да нађу безбедно уточиште и добију остале услуге, не функционише већ пету годину заредом. Судије не додељују доследно статус „посебно осетљивог сведока“ жртвама трговине људима, а власти не примењују једнообразно принцип њиховог некажњавања. Број судских пресуда за трговину људима опада пету годину заредом.

ПРЕПОРУКЕ ЗА СРБИЈУ

Потребно је енергично спроводити истраге, кривично гонити и осуђивати трговце људима и изрицати им строже затворске казне; потребно је формализовати процедуре идентификовања жртава и постарати се оне да се примењују; ажурирати национални механизам за упућивање жртава трговине људима, формализовати сарадњу са невладиним организацијама, како би се жртвама гарантовала доступност и добијање свих неопходних услуга подршке; обезбедити заштиту жртвама које сведоче у судском поступку, како би се смањила учесталост застрашивања и поновне трауматизације; обучити истражне органе, тужиоце и судије да у случајевима трговине људима жртвама дају централну позицију; у потпуности применити писане препоруке како би се спречило кажњавање жртава за дела која су директна последица трговине људима и изменити закон тако да се уведе принцип некажњавања жртава; појачати напоре за идентификацију жртава, укључујући и жртве међу мигрантима, избеглицама и тражиоцима азила, те међу децом без пратње која се баве уличном прошњом; одвојити довољна средства којим би се Центру за заштиту жртава трговине људима омогућило да реализује мере заштите жртава, као и за завршетак просторија за њихово хитно збрињавање; побољшати обуку запослених у државним институцијама у пружању помоћи и упућивању жртава трговине људима; обезбедити инспекторима рада и тржишним инспекторима средства и потребну обуку о трговини људима како би могли да регулишу рад агенција за запошљавање и истраже случајеве врбовања преваром.

КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ

Држава је наставила да улаже напоре за што боље спровођење закона. Члан 388 Кривичног законика забрањује све облике трговине људима у сврхе сексуалне и радне експлоатације и прописује казне затвора од две до дванаест година, што је довољно строга мера, сразмерна онима које су прописане за друга тешка кривична дела, као што је силовање. Органи за спровођење закона су у извештајној години извршили истрагу против тринаест лица (14 у 2016). Покренути су кривични поступци против 24 окривљена лица (23 у 2016). Настављени су претходних година започети процеси против 14 окривљених лица. Судови су донели осуђујуће пресуде против 13 трговаца (22 у 2016. и 20 у 2015). Изречена им је казна затвора у распону од једне године до осам година.

Власти су пренеле надлежности за истрагу трговине људима на Управу криминалистичке полиције; претходних година су Управа граничне полиције и Управа за странце делили између себе ове одговорности, што је отежавало истраге због недовољно јасног разграничења надлежности и због импликације да злочини трговине људима треба да имају и транснационални елемент. Посматрачи наводе да је потребно побољшати могућности и капацитете Управе криминалистичке полиције за истрагу случајева трговине људима. Свака полицијска управа има и самосталну јединицу за спречавање трговине људима и полицијске службенике у оквиру службе за борбу против организованог криминала и граничне полиције који су се специјализовали за истраге случаја трговине људима. Влада је такође наставила да води сталну радну групу за сузбијање кријумчарења миграната и трговине људима, како би се координисали напори за проакативну истрагу трговине људима. Јавно тужилаштво је за случајеве трговине људима установило специјалне тужиоце, који су истовремено јединствена тачка контакта између истражилаца и служби за пружање услуга, и инстанца која пружа оперативне смернице. Стручњаци наводе да је сарадња са Јавним тужилаштвом побољшана, али примећују и да тужиоци имају потешкоћа у разликовању случајева кршења прописа о раду и принудног рада. Држава обезбеђује обуку о проблемима трговине људима за службенике полиције, конзуларно особље, граничну полицију и инспекторе рада, те је тако и шездесет полицијских службеника добило обуку о структурним променама у истражним надлежностима. Власти нису пријавиле ниједну истрагу, суђење или осуђујућу пресуду где се као саучесник у трговини људима појављује неки државни службеник.

ЗАШТИТА

Власти настављају да се залажу за то да се жртвама трговине људима обезбеди заштита. Идентификовано је 49 жртава трговине људима (49 у 2016). Од тог броја, 21 особа је била жртва сексуалне експлоатације, четири принудног рада, четири особе су били жртве принудне прошње, једна принуде на вршење кривичних дела, а десет особа је на више начина експлоатисано. Међу жртвама је било осамнаесторо деце (21 у 2016). Актери који су први ступили у контакт са потенцијалним жртвама упутили су 142 особе (150 у 2016) у владин Центар за заштиту жртава трговине људима; власти су упутиле 44 особе, службе социјалне заштите упутиле су 57 особа, а 41 разне организације грађанског друштва или неко други. Седамнаест полицијских управа има мултидисциплинарне тимове за сузбијање трговине људима које чине јавни тужиоци, социјални и здравствени радници, а задатак им је да идентификују жртве и упућују их установама близу места где се налазе; посматрачи, међутим, примећују да се у 2017. већина тимова није састајала и обављала је само минимум активности.

У земљи и даље не постоје формализоване процедуре за идентификацију жртава. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увело је у употребу индикаторе за идентификацију жртава трговине људима које је приредио Центар за заштиту жртава трговине људима, али је њихова примена била ад хок у другим државним сегментима, као што су полиција и образовне установе. Посматрачи наводе да су припадници полиције и судства ангажовани у истрагама прекршаја повезаних са проституцијом, посебно они изван Београда, и даље минимално или недовољно обучени за препознавање жртава. Центар за заштиту жртава трговине људима обучио је актере који први долазе у контакт са жртвама трговине људима да примењују проактиван приступ у њиховој идентификацији, посебно у контакту са популацијом миграната и избеглица. У држави се користи застарели национални механизам за упућивање жртава у оквиру кога не постоје јасно дефинисане улоге и одговорности за упућивање жртава службама које им могу пружити неопходну помоћ. У Центру за заштиту жртава трговине људима врши се процена и званична идентификација жртава које им упућују актери који су први ступили у контакт са њима и развија план заштите и пружања помоћи за сваку појединачну жртву. Група експерата за сузбијање трговине људима ГРЕТА наводи да Центар нема довољно запослених како би се благовремено испитали сви упућени случајеви, нити средстава да пошаље своје људе на терен да обаве разговор са потенцијалном жртвом. Стручњаци такође изражавају бригу због недостатка контроле и транспарентности у вези са званичном проценом жртава.

Влада није дала информације о средствима одобреним за заштиту жртава ни у 2016. ни у 2017. Такође није обезбедила средства за невладине организације на чије се услуге у пружању подршке жртвама и њиховој реинтеграцији ослања. Држава и невладине организације пружају жртвама психосоцијалну, правну, образовну, медицинску, финансијску помоћ и подршку да се реинтегришу у друштво, међутим, власти имају ограничен број процедура којима се установљава начин сарадње са невладиним организацијама у пружању услуга жртвама. Центар за заштиту жртава трговине људима састоји се из две јединице, и то су служба за координацију заштите и прихватилиште за жртве, које већ пету годину заредом не ради, иако би требало да обезбеђује жртвама безбедан смештај и друге услуге. Једна невладина организација води једино специјализовано склониште за жене жртве трговине људима; локални центри за социјални рад воде склоништа за жртве породичног насиља у које смештају жене жртве трговине људима. ГРЕТА је обишла склониште за жртве насиља у породици и жртве трговине људима при локалном центру за социјални рад у Сремској Митровици и констатовала да у склоништу владају „добри животни услови“. Овим склоништима пак углавном недостају специјализовани програми и довољно особља које је обучено за рад са жртвама трговине људима. Стручњаци наводе да је Центар у 2017. упутио мањи број жртава невладиним организацијама ради подршке и помоћи. Према наводима власти, деца жртве бивају или враћена у своје породице или смештана у хранитељске породице и два дома за децу без родитељског старања. Посматрачи пак наводе да Центар нема посебне процедуре за децу жртве трговине људима. На пример, упитник који се користи у поступку идентификације жртава није прилагођен деци, која често не разумеју питања. Посматрачи такође наводе да не постоје погодне просторије у којима би се водили разговори са децом, те да већина социјалних радника није прошла посебну обуку за рад са децом. Власти нису обезбедиле специјализовану помоћ за жртве трговине људима мушког пола; једна невладина организација по потреби изнајмљује смештај мушкарцима жртвама трговине људима, али они ипак имају приступ свим осталим услугама рехабилитације које су доступне женама. Центар за заштиту жртава трговине људима и Национална служба за запошљавање потписали су протокол како би се помогло жртвама у проналажењу посла; Национална служба за запошљавање обезбедила је у 2017. години помоћ за 36 жртава.

Жртва добија подршку и помоћ независно од тога да ли сарађује у полицијској истрази, међутим, када се случај пријави полицији, од жртве се тражи да сарађује током истраге и сведочи на суђењу, што се односи и на децу. Према наводима посматрача, власти појединим жртвама прете тужбом ако не сарађују. Државни органи не штите адекватно права жртава током дуготрајних судских поступака, осим тога, жртве често морају да се сусрећу са својим трговцима. Посматрачи наводе да Центар редовно обезбеђују адвокате који ће заступати жртве, али дужина поступка и помоћ коју жртва добија зависе од судије или тужиоца. Судије не додељују доследно жртвама трговине људима статус „посебно осетљивог сведока“, иако тај статус омогућава сведоцима да сведоче без присуства окривљеног или да сведоче путем видео линка. Власти неоправдано кривично гоне жртве трговине људима за незаконите радње које су починили директно због тога што су жртве трговине људима, што се пре свега односи на принудно учешће у криминалним активностима. Из невладиних организација наводе, међутим, како Центар успешно интервенише и обуставља кривична гоњење жртава трговине људима за која зна. Према законодавству Србије, жртва трговине људима може да тражи накнаду штете у кривичним односно грађанским поступцима, али и даље долази до систематског упућивања жртава трговине људима од стране кривичних судова на подношење захтева за одштету у грађанским поступцима. Једна жртва је добила 2,2 милиона динара (21.750 $) одштете у грађанском поступку 2017; ови поступци су ипак дуготрајни, скупи и подразумевају честе сусрете између жртве и трговца. Досад су само две жртве добиле надокнаду штете. Држава страним жртвама трговине људима обезбеђује привремену дозволу боравка које се може обнављати на највише годину дана; током 2017. године, две жртве су добиле дозволе боравка. Посматрачи наводе да власти нису на адекватан начин обезбедиле повратак у земљу држављанима Србије који су били жртве радне експлоатације у Словачкој.

ПРЕВЕНЦИЈА

Држава је повећала напоре у области превенције трговине људима. Такође је усвојила Стратегију превенције и сузбијања трговине људима са пратећим Акционим планом за период 2017-2022. Србија је издвојила осам милиона динара (79.950 $) за прве две године имплементације Акционог плана. Влада је формирала самосталну Канцеларију за координацију активности у борби против трговине људима на националном нивоу, унапредивши тиме дужност националног координатора за борбу против трговине људима у позицију са пуним радним временом, и доделила јој пет запослених и канцеларијски простор. Влада је обновила је Савет за борбу против трговине људима, који ће се састајати најмање двапут годишње; један састанак је одржан у децембру 2017. Савет за борбу против трговине људима је основао интерресорну радну групу која треба да учврсти сарадњу у овом домену и засебну мултидисциплинарну групу која ће надгледати имплементацију националне стратегије. Власти су организовале едукативне активности и теренски рад, али ови напори се спроводе на ад хок бази. Такође постоји и телефонска служба за дојаве у вези са трговином људима, Влада објављује информације о сузбијању трговине људима на својој интернет страници, дели информације о трговини људима преко друштвених мрежа и у наставни план за основне школе унет је програм о трговини људима. Полиција је наставила да примењује законе против куповине сексуалних услуга. Власти нису уложиле напоре да се смањи потражња за принудним радом. Држава је лиценцирала и уређивала рад приватних агенција за запошљавање, али посматрачи примећују да су у пракси и туристичке агенције нудиле запослење, што је у великој мери остало нерегулисано. ГРЕТА наводи да Тржишна инспекција понекад и по два месеца не реагује на пријаве о незаконитом поступању послодаваца. Припадници војске Србије пролазе обуку о борби против трговине људима пре слања у међународне мировне мисије.

ПРОФИЛ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Према извештајима из последњих пет година, Србија је земља порекла, транзита и одредиште за мушкараце, жене и децу, жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, радне експлоатације, укључујући и рад у кући, те принудне прошње. Држављанке Србије су жртве трговине људима и у Србији и у суседним земљама, али и широм Европе, посебно у Аустрији, Немачкој, Турској и Италији. Држављани Србије, посебно мушкарци, жртве су принудног рада у радно интензивним секторима, као што је грађевина, у европским државама (укључујући Азербејџан, Словенију и Русију) и Уједињеним Арапским Емиратима. Деца држављани Србије, посебно Роми, постају жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, принудног рада, принудне прошње и вршења мањих кривичних дела. Хиљаде миграната и избеглица из Авганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који пролазе кроз или принудно остају у Србији у ризику су да постану жртве трговине људима у Србији. Пријављени су случајеви где су оптужени трговци утицали на ишод поступака нудећи мито жртви или судији.