Извештај о трговини људима 2019

СРБИЈА (ГРУПА 2)

Влада Републике Србије не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминисање трговине људима, али улаже знатне напоре у том правцу. Влада је свеукупно показала интензивније залагање у овом домену у односу на претходни период и стога је Србија остала у Групи 2. Повећано залагање власти огледало се у изрицању пресуда већем броју трговаца људима, креирању радне групе за борбу против трговине људима и консолидовању надлежности Управе криминалистичке полиције (УКП) у истражном процесу случајева трговине људима. Повећан је број идентификованих жртава, и, након пет година кашњења, отворено је прихватилиште за жртве. Власти, међутим, нису испуниле минималне стандарде у неколико кључних области. И даље не постоји формализована процедура за идентификовање жртава, а национални механизам за упућивање жртава трговине људима службама које ће им пружити помоћ функционисао је мање ефикасно због непрецизног дефинисања улога и одговорности различитих државних органа. Такође није доследно примењиван принцип некажњавања жртава трговине људима и судије нису штитиле права жртава током судских процеса. Непостојање званичних критеријума и стандарда према којима би невладине организације могле добити одобрење за пружање услуга жртвама, отежава организацијама добијање лиценце, а жртвама приступ помоћи.

ПРИОРИТЕТНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА СРБИЈУ
Потребно је формализовати процедуре за идентификовање жртава и постарати се да се оне примењују; ажурирати национални механизам за упућивање жртава трговине људима како би им се, формализовањем сарадње са невладиним организацијама и делегирањем специфичне улоге и одговорности државним службама, пружиле све неопходне услуге подршке; енергично истраживати, процесуирати и осуђивати трговце људима и изрицати им адекватне казне; ажурирати национални механизам упућивања, уводећи посебне процедуре за идентификовање жртава међу децом и њихово упућивање надлежним службама; примењивати приступе усмерене на права жртава и мере заштите за жртве које сведоче у судском поступку, како би се избегли застрашивање и поновна трауматизација жртава; обучити истражне органе, тужиоце и судије да у случајевима трговине људима примењују приступе усмерене на права жртве; у потпуности примењивати писане препоруке за спречавање кажњавања жртава трговине људима за кривична дела чије је извршење директна последица тога што је жртва била изложена трговини људима и изменити закон тако да се уведе принцип некажњавања жртава; обезбедити довољна средства како би се жртвама могла обезбедити заштита у Центру за заштиту жртава трговине људима; утврдити транспарентне стандарде и процедуре на основу којих ће се невладиним организацијама одобравати лиценце за пружање помоћи жртвама; побољшати обуку запослених у државним институцијама у пружању помоћи и упућивању жртава трговине људима; уложити додатне напоре у што боље идентификовање жртава, укључујући и оне међу мигрантима, избеглицама, тражиоцима азила, те међу децом без пратње која просе на улици; обезбедити инспекторима рада и тржишним инспекторима средства и потребну обуку о трговини људима како би могли да регулишу рад агенција за запошљавање и истраже случајеве врбовања.

КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ
Влада улаже све веће напоре у то да се обезбеди спровођење закона. Према члану 388 Кривичног законика забрањују се сви облици трговине људима у сврхе сексуалне и радне експлоатације, и прописују казне затвора од две до дванаест година када је жртва трговине одрасла особа, и од три од дванаест година када је жртва дете. Овакве казне су довољно строге, и кад је реч о трговини људима ради сексуалне експлоатације, сразмерне онима које су прописане за тешка кривична дела, као што је силовање. Представници закона су у години на коју се извештај односи спровели истрагу против двадесет два осумњичена лица (13 у 2017). Кривични поступци су покренути против двадесет окривљених лица (24 у 2017). Судови су донели осуђујуће пресуде против деветнаест трговаца људима (13 у 2017). Њих седамнаест осуђено је на казну затвора, а двоје је осуђено на условну казну, али власти нису прикупиле нити саопштиле информације о дужини изречених казни. Управа криминалистичке полиције и даље има јединицу за сузбијање трговине људима при Служби за борбу против организованог криминала. Влада је потпуно консолидовала надлежност Управе криминалистичке полиције над истрагом случајева трговине људима; претходних година су Управа граничне полиције и имиграциона служба делили између себе ове одговорности, али је спровођење истрага ометало нејасно разграничење њихових надлежности и претпоставка да трговина људима мора имати и транснационални елемент. Влада је успоставила и обучила јединице за сузбијање трговине људима у 27 регионалних полицијских управа, у оквиру којих се најмање два полицајца баве искључиво проблемом трговине људима. Власти су формирале оперативну групу која координира напоре како би се проактивно истраживали случајеви трговине људима, и задржале су посебну групу која се бави кријумчарењем и трговином људима, која истовремено истражује и случајеве трговине људима.

У Републичком јавном тужилаштву и даље постоје специјално тужилаштво за случајеве трговине људима, које делује као јединствена тачка контакта између истражних органа и служби за пружање помоћи, и инстанца су која пружа оперативне смернице; власти, међутим, нису имале систем за доследно упућивање случајева трговине људима тужилаштву или судијама који су прошли обуку и имају искуства у раду са случајевима трговине људима. Стручњаци наводе да је сарадња са Јавним тужилаштвом побољшана, али примећују и да тужиоци имају потешкоћа у разликовању случајева кршења прописа о раду и принудног рада. Осим тога, тужиоци често случајеве трговине људима у сврхе сексуалне експлоатације воде као случајеве посредовања у проституцији. Држава обезбеђује за службенике полиције и тужиоце обуку о проблемима трговине људима, а остварена је сарадња са словеначком полицијом како би се обезбедила обука за вођење финансијских истрага у случајевима трговине људима. Један полицајац је оптужен за умешаност у трговину људима ради сексуалне експлоатације.

ЗАШТИТА
Власти улажу све веће напоре да се жртвама трговине људима пружи заштита. Идентификовано је 76 жртава (40 у 2017). Од тог броја, 34 су жртве трговине људима у сврхе сексуалне експлоатације, 18 су жртве трговине у сврхе принудног рада, две су жртве принудне прошње, једна принуде на вршење кривичних дела и 21 жртва вишеструких облика експлоатације (21 жртва трговине у сврху сексуалне експлоатације, четири у сврхе принудног рада, четири у сврхе принудног просјачења, једна у сврхе вршења кривичних дела и десет у сврхе различитих облика експлотације у 2017). Тридесет две жртве су деца (18 у 2017), 57 жртава су биле жене, 19 мушкарци (2017. године 36 жртава су биле жене а четири мушкарци). Актери који су први ступили у контакт са жртвама упутили су 193 потенцијалне жртве (142 у 2017) у државни Центар за заштиту жртава трговине људима; органи реда упутили су 89 особа (44 у 2017), службе социјалне заштите 45 особа (57 у 2017), остале државне службе упутиле су 21 особу, док су 38 упутиле организације грађанског друштва или неко други (41 у 2017).

У Србији и даље не постоје формалне процедуре за идентификовање жртава, као ни стандардизовани индикатори за скрининг рањивих група становништва. Локални центри за социјални рад често не интервенишу у случајевима потенцијалне принудне прошње или принуђивања на рад припадника ромске популације. Власти такође користе застарели национални механизам за упућивање жртава у оквиру кога нису јасно дефинисане улоге и одговорности за упућивање жртава службама које им могу пружити неопходну помоћ. У Центру за заштиту жртава трговине људима врши се процена и званично препознавање жртава које им упућују актери који су први ступили у контакт са њима и развија план заштите и пружања помоћи за сваку појединачну жртву. Центар има две службе: службу за координацију заштите жртава и центар за хитан пријем (Прихватилиште). Влада је ажурирала стандардне оперативне процедуре за Центар, али стручњаци и даље наводе да недостају контрола и транспарентност приликом званичне процене жртава. Осим тога, из Групе експерата за сузбијање трговине људима (ГРЕТА) наводе да у Центру нема довољно запослених како би се благовремено испитали сви упућени случајеви, нити средстава да се пошаљу људи на терен да обаве разговор са потенцијалном жртвом. Посматрачи наводе да у Центру не постоје специфичне процедуре за децу жртве трговине људима. На пример, упитник који се користи у поступку идентификовања жртава није прилагођен деци, па она често не разумеју питања. Посматрачи наводе да не постоје одговарајуће просторије у којима би се водили разговори са децом, а већина социјалних радника није завршила посебну обуку за рад са децом. У Центру је 45 стручњака из различитих сектора прошло обуку о трговини људима из мигрантске популације, 98 социјалних радника се обучавало за идентификовање жртава, а 40 волонтера и стручњака учило о проблемима повезаним за трговином људима; међутим, из Центра и даље наводе да многа релевантна министарства сматрају да заштита жртава трговине људима не спада у њихову надлежност.

Влада није могла да пружи информације о томе колико је средстава издвојено за заштиту жртава у 2017. и 2018. години, и није обезбедила финансирање невладиних организација на чије се услуге у пружању подршке жртвама и њиховој реинтеграцији ослања. Иако власти захтевају да се жртве упућују само оним службама за пружање услуга које имају лиценцу, само за два типа услуга постоје званично успостављени критеријуми и стандарди за издавање лиценци; једна од две главне невладине организације, које се баве трговином људима, има лиценцу за пружање пуне подршке у стамбеном збрињавању и стицању вештина потребних за свакодневни живот, а друга да води СОС линију за жртве трговине људима. Стручњаци и даље саопштавају да се из Центра упућује мањи број жртава невладиним организацијама ради добијања подршке и помоћи. Држава и невладине организације пружају жртвама психосоцијалну, правну, образовну, медицинску, финансијску помоћ и подршку при реинтеграцији. У фебруару 2019. године, после пет година кашњења, Влада је отворила Прихватилиште, у коме би жртве требало да добију безбедан смештај и помоћ; смештајни капацитети Прихватилишта су шест места. Пре отварања Прихватилишта, једна невладина организација водила је једино специјализовано прихватилиште за жене које су жртве трговине људима. Локални центри за социјални рад воде склоништа за жртве породичног насиља, у која се такође смештају жене жртве трговине људима. Група експерата за сузбијање трговине људима обишла је склониште у оквиру једног локалног центра за социјални рад у Сремској Митровици и констатовала да у склоништу владају „добри услови за живот“, међутим у овим склоништима ипак не постоје специјализовани програми за рад са жртвама трговине људима нити довољно особља које је прошло обуку неопходну за рад са њима. У земљи постоји свратиште за децу улице, и када власти идентификују децу жртве, враћају их у њихове породице, упућују их у хранитељске породице или их смештају у један од два центра за децу без родитељског старања. Власти нису обезбедиле специјализовани смештај за жртве трговине људима мушког пола. Једна невладина организација по потреби изнајмљује смештај мушкарцима жртвама трговине људима, који ипак имају приступ свим осталим услугама рехабилитације које су доступне женама. Центар за заштиту жртава трговине људима и даље има успостављен протокол са Националном службом за запошљавање како би се жртвама пружила помоћ у проналажењу посла; Центар је упутио 37 жртава Националној служби за запошљавање ради помоћи (36 у 2017). Власти страним држављанима обезбеђују привремену дозволу боравка са могућношћу продужења до годину дана, а донет је и закон према коме потенцијалне жртве могу остати у Србији три месеца; једна жртва добила је дозволу боравка (две у 2017), а двема је продужена дозвола боравка. Две жртве које су идентификоване међу мигрантском популацијом добиле су азил.

Власти кажњавају жртве трговине људима за кривична дела која су починиле директно због тога што су жртве трговине људима, што се пре свега односи на принудно учешће у криминалним активностима. Центар и организације цивилног друштва интервенишу како би обуставили кривично гоњење препознатих жртава трговине људима, али немају увек успеха у томе. Жртва добија подршку и помоћ независно од тога да ли сарађује у полицијској истрази, међутим, када се случај пријави полицији, од жртве се тражи да сарађује током истраге и сведочи на суђењу, што се односи и на децу. Посматрачи наводе да српске власти појединим жртвама прете тужбом ако не сарађују. Судије не додељују увек жртвама трговине људима статус „посебно осетљивог сведока“, нити на одговарајући начин штите њихова права током дуготрајних судских процеса. Иако је Влада донела закон према коме се званично идентификоване жртве означавају као „изузетно рањива група“, захваљујући чему стичу право на специјалну помоћ и процедуралне погодности, судије не додељују доследно статус „посебно осетљивих сведока“ жртвама трговине људима, па ни деци; тај статус омогућава жртвама да сведоче без присуства окривљеног или да сведоче путем видео-линка. Жртве се често појављују пред својим трговцима и не добијају обавештење када трговце пусте из притвора. Посматрачи наводе да Центар редовно обезбеђује адвокате који ће заступати жртве, али дужина поступка и помоћ коју жртва добија зависе од самог судије или тужиоца. Жртва трговине људима има по закону право да тражи накнаду штете у кривичним или парничном поступку, али судије и даље охрабрују жртве трговине људима да захтеве за одштету подносе само у парничним поступцима. Парнични поступци су ипак дуготрајни, скупи и подразумевају честе сусрете између жртве и трговца; досад су само две жртве оствариле право на накнаду штете.

ПРЕВЕНЦИЈА
Држава и даље улаже напоре у области превенције трговине људима. У примени је Стратегија превенције и сузбијања трговине људима за период 2017-2022, и усвојен је национални Акциони план за 2019-2020. Србија је издвојила 8,02 милиона динара (77 580 долара) за прве две године имплементације Стратегије. Државни органи потписали су меморандум о сарадњи који дефинише улоге и одговорности у борби против трговине људима. Савет за борбу против трговине људима није се састао ниједном у 2018. (у 2017. састао се једном). У седамнаест локалних управа и даље постоје мултидисциплинарни тимови за борбу против трговине људима; посматрачи, међутим, извештавају да се већина тимова није састајала и да су у 2018. обављали само минимум активности. Власти су финансирале телевизијску емисију и медијски пројекат посвећене проблемима трговине људима и организовале едукативне активности и теренски рад, али ови напори се спроводе ад хок. Такође постоји и СОС телефон за прикупљање дојава у вези са трговином људима и јавно се објављују информације о сузбијању трговине људима, укључујући и податке о кривичним поступцима и заштити жртава. Тема трговине људима укључена је и у наставни програм за средње школе. Полиција је наставила да примењује законе против куповине комерцијалних сексуалних услуга, али нису уложени напори у то да се смањи потражња за принудним радом. Држава је лиценцирала и регулисала рад приватних агенција за запошљавање; посматрачи, међутим, примећују да су у пракси и туристичке агенције нудиле запослење, што је у великој мери остало нерегулисано законом. Група експерата за сузбијање трговине људима наводи да Тржишна инспекција понекад и по два месеца не реагује на пријаве у вези са лажним пословним понудама.

ПРОФИЛ ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА
Према извештајима из последњих пет година, трговци људима експлоатисали су домаће и стране жртве у Србији и жртве из Србије у иностранству. Држављанке Србије су биле жртве трговине људима у сврхе сексуалног искоришћавања и у Србији, и у суседним земљама, те широм Европе, посебно у Аустрији, Немачкој, Италији и Турској. Држављани Србије, посебно мушкарци, били су жртве трговаца људима у сврхе принудног рада у радно интензивним секторима, као што је грађевина, у европским државама (укључујући Аустрију, Белгију, Хрватску, Француску, Немачку, Италију, Црну Гору и Русију), те у Уједињеним Арапским Емиратима. Деца држављани Србије, посебно Роми, постају жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, принудног рада, принудне прошње и вршења мањих кривичних дела у земљи. Стране жртве које су идентификоване у Србији биле су из Албаније, Камеруна, Данске, Нигерије и Пакистана. Хиљаде миграната и избеглица из Авганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који пролазе кроз Србију или принудно остају у њој у ризику су да постану жртве трговине људима у Србији. Пријављени су случајеви где су оптужени трговци покушавали да утичу на ишод случаја нудећи мито жртви или судији.