Извештај о трговини људима 2014

„Свако од нас је дужан да овај стравичан и толико чест злочин учини много ређим. А рад са жртвама је кључ који ће отворити врата правој промени – промени од које корист неће имати само избављене жртве, којих је протекле године идентификовано преко 44 хиљаде, већ и преко двадесет милиона неидентификованих жртава трговине људима.

Као државни секретар својим очима сам видео безбројне примере индивидуалне храбрости и посвећености. Уверио сам се да жртве могу преживети овај злочин и као избављеници постати глас савести и заступници борбе против трговине људима.
Овогодишњи Извештај о трговини људима мапира пут који ћемо прећи борећи се против ужаса трговине људима.“

Џон Ф. Кери, државни секретар

 

Драги читаоче,

Налазимо се пред пресудним и изазовним периодом. Сједињене Државе активно учествују на безбројним фронтовима на свим светским континентима – посреди су у исто време велики сукоби и велико залагање.

Један од тих изазова је апсолутно нераскидиво повезан са општим настојањем да се прошири владавина права и да се савладају кризе у уздрманим или срушеним државама, и вероватно не постоји страшнији атак на основне људске слободе од зала трговине људима. У ком год облику да се јави, било да је реч о младој девојци заробљеној у борделу, жени која у кући робује као слушкиња, дечаку принуђеном да продаје своје тело на улици, или човеку кога малтретирају на рибарском бродићу, жртвама овог злочина је одузето право да живе живот по свом избору, због чега се последице трговине људима зракасто шире и задиру у сваки елемент друштва.

Борбу против модерног ропства доживљавам дубоко лично. Док сам седамдесетих година прошлог века радио као тужилац ван Бостона, стављао сам иза решетака окривљене за силовање и сексуални напад. Ми смо, заправо, били једна од првих правосудних инстанци Америке која је увела програм заштите сведока за жртве насиља. Радећи као тужилац заувек сам научио једну просту лекцију: Тек кад жртве поченемо посматрати као избављенике – а не потенцијалне сведоке – моћи ћемо у већој мери истерати правду за њих и помоћи им да скупе снагу да иступе напред и испричају шта им се догодило.

Избављеници најбоље знају које кораке треба предузети да би би се идентификовали потлачени и да би се правди привели одговорни. Камбоџанин кога су обрлатили лажним обећањима и одвели на присилан рад далеко од куће, зна боље него ико како да у будуће избегнемо ту опасност. Кад млада Непалка заврши у индустрији секса, нико боље од ње не уме да помогне органима реда да уоче будуће жртве тог злочина. А ако та жена помогне да се осуди њен трговац, она зна боље него ико како да се тај процес учини што мање трауматичним, а наши напори што ефикаснијим.

Свако од нас је дужан да овај стравичан и толико чест злочин учини много ређим. А рад са жртвама је кључ који ће отворити врата правој промени – промени од које корист неће имати само избављене жртве, којих је протекле године идентификовано преко 44 хиљаде, већ и преко двадесет милиона неидентификованих жртава трговине људима.

Као државни секретар својим очима сам видео безбројне примере индивидуалне храбрости и посвећености. Уверио сам се да жртве могу преживети овај злочин и као избављеници постати глас савести и заступници борбе против трговине људима.

Овогодишњи Извештај о трговини људима мапира пут који ћемо прећи борећи се против ужаса трговине људима. Било да сте забринути грађанин, члан одбора, представник власти или избављена жртва, знајте да свако од нас има дужност да мотри на случајеве трговине људима, да укључи своју заједницу и обавеже се да нешто предузме.

Позивам вас да нам помогнете да окренемо нови лист.

Само напред,
Џон Ф. Кери, државни секретар

 

Драги читаоче,

Овогодишња тема – Пут од жртве до избављеника – за мене је врло лична.

Она буди успомене на многе људе које сам током свог вишегодишњег рада на месту тужиоца за људска права упознао и којима се дивим.

Сећам се како је „Пуонг“ деловала уплашено кад је ушла у празну судницу неколико дана пре почетка суђења. Како би лакше поднеле трауму сведочења, она и њене избављене другарице не смену би седеле на столици сведока, на поротиничким местима, па чак и – уз одобрење суда – на судијској столици. Пуонг би села за сто за којим седе адвокати и као права тужитељка почела би да испитује неког од агената. Како су сати одмицали она се све пријатније осећала у судници док њена нервоза напослетку није прерасла у смех, а онда у одлучност. Недељу дана касније, кад је силазила са места сведока после дугог унакрсног испитивања, рекла је за окривљеног: „Изгледа тако мали“. Равнотежа моћи напокон се променила. Деценију касније, он и даље седи у федералном затвору а његове жртве живе као слободни људи у Америци. Имао сам част да присуствујем прослави десетогодишњице њиховог ослобођења из текстилне фабрике; плесали смо и певали, причали приче и смејали се са децом. Пуонг и њене другарице више нису жртве, већ избављенице.

А онда је ту била и „Катја“. Бивша атлетичарка, коју су екслпоатисали у стриптиз клубу, трудила се да покаже храброст и чврстину, али почела је да се отвара тек по завршетку судског саслушања пошто је видела како агенткиња ставља њеном трговцу лисице на руке. И тако је он завршио у затвору, а она је почела да ради, изградила је нови живот у Сједињеним Државама и повремено под својим условима учествује у антитрафикинг кампању. Храбро је сведочила пред Конгресом, испричала је своју причу како би и другима помогла. Кад сам је упознао са темом семинара који ћу држати у њеном родном граду, Катја и још једна избављена жртва инсистирале су да ме оне најаве. Подигао сам поглед ка подијуму и видео да су и даље снажне, али не више уплашене. Чврстину, одбрамбени став и опрез заменили су одлучност, отпорност и достојанственост. Међу нама је и даље постојала веза, али не више веза између тужиоца и жртве-сведока, већ између колега.

Оно што жртве трговине људима преживљавају већина нас не искусу за свога живота, гледано у контексту наших малих неправди и трзавица свакодневног рада и живота. Исто се може рећи и за њихову храброст и за њихову снагу, и за време експлоације и током опоравка. Међу десетинама хиљада жртава које се сваке године идентификују широм света, део ће се укључити у борбу против трговине људима, неки ће се окренути достизању личних циљева, а једном делу ће и даље бити потребна помоћ.

У основи овог Извештаја је уверење да сваком избављенику треба омогућити да се осети снажно и да живи своју истину. Без обзира на то да ли ће постати сведок или активиста, радник или послодавац, пут од жртве до избављеника нико не треба да пређе сам. Прошле године смо позвали владе да жртвама трафикинга обезбеде „слободу да одаберу сопствену будућност“. Та будућност је већ почела.

Искрено,
Луис Сидебака, амбасадор надзора и борбе против трговине људима.

СРБИЈА (Група 2)

Србија је земља порекла, транзитна зона и одредиште за мушкараце, жене и децу жртве сексуалне и радне експлоатације, у које спада и принудни рад у кући и улично просјачење. Жене из Србије сексуално експлоатишу организоване криминалне групе на северу Италије, у Немачкој, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Аустрији и Шведској. Српске држављане експлоатишу као радну снагу у европским државама, између осталог у Азербејџану, Словенији, Русији, као и у грађевинском сектору у Уједињеним Арапским Емиратима. Влада Србије је известила да су радници из Србије били подвргнути присилном раду на више градилишта у руском граду Сочију. Жртве из Србије често искоришћавају чланови њихове породице. Све већи број српске деце, посебно припадника ромске мањине присиљене су на пружање сексуалних услуга, принудни рад, просјачење на улици и вршење мањих кривичних дела у самој Србији. У Србији су идентификоване и жртве трговине људима из других држава, и то махом из суседних земаља, рецимо, Црне Горе, Босне Херцеговине, Бугарске, Румуније и Молдавије.

Влада Србије не испуњава у потпуности минимум стандарда за елиминацију трговине људима, међутим, улажу се знатни напори у том правцу. Власти настављају кривично да гоне и да осуђују лица оптужена за трговину људима; знатно је повећано издвајање средства за Центар за заштиту жртава и спроведена је обука ромских медијатора у идентификацији жртава и подизању свести о трговини људима. Влада само делимично финансира једино склониште за жртве трговине људима, који води једна невладина организација, и није обезбедила довољну заштиту жртвама у току трајања кривичног поступка како не би биле изложене секундарној виктимизацији и застрашивању.

Група у коју је *Србија сврстана; приказ по годинама.

*Србија и Црна Гора биле су јединствена држава до 5. Јуна 2006.

Препоруке за Србију:

Потребно је обезбедити да се у судској пракси примењују сви механизми заштите жртава трговине људима како би се смањила учесталост одлагања саслушања, застрашивања сведока и секундарне виктимизације на суду; обезбедити да жртве не буду кажњаване за дела која су директна последица трговине људима; повећати напоре усмерене на идентификацију жртава међу тражиоцима азила и децом без пратње која су принуђена на уличну прошњу; обезбедити правну помоћ жртвама; спровести обучавање истражитеља, судија и тужилаца у примени приступа усмереног на жртву и поступању у случајевима трговине људима; спровести обучавање инспектора рада у идентификацији жртава; побољшати сарадњу са невладиним организацијама у домену идентификације и упућивања жртава на пружаоце услуга; повећати финансирање невладиних организација које пружају услуге жртвама; обезбедити свакој жртви помоћ, подршку и олакшати јој процес реинтеграције; запослене у Центру обучити у пружању помоћи и подршке жртвама и њиховом упућивању на пружаоце услуга; наставити укључивање група грађана и невладиних организација у имплементацију акционог плана и акције усмерене на борбу против трговине људима; појачати напоре усмерене на смањење потражње за услугама које пружају жртве трговине људима, без обзира на облик експлоатације ком су изложене; наставити пружање подршке националном координатору за борбу против трговине људима и унапредити његов статус у позицију са пуним радним временом и независним деловањем.

Кривично гоњење

Влада Србије наставља да се залаже за спровођење закона тако што кривично гони и осуђује починиоце кривичног дела трговине људима. Члан 388 Кривичног законика Србије забрањује трговину људима и у циљу сексуалне и у циљу радне експлоатације, и прописује казне у трајању од три до петнаест година затвора. Казне су довољно строге и сразмерне казнама прописаним за друга тешка кривична дела, као што је силовање. Члан 390 Кривичног законика забрањује „ропство или однос сличан ропству“ и прописује казну затвора од једне до десет година.Власти су навеле да се од 63 трговца, који су се нашли под истрагом, њих 35 бавило сексуалном експлоатацијом; 2012. било је 65 таквих случајева. У 2013. години Влада је иницирала кривично гоњење у 51 случају трговине људима по члану 388, док их је у 2012. било 45. Судови су у 2013. осудили 37 трговаца људима на основу члана 388, што је мање неко у 2012, када их је било осуђено 47. Девет лица је добило ослобађајуће пресуде, а у једном случају суђење је прекинуто. Досуђене казне кретале су се у распону од шест месеци до 10 година затвора. Влада није обезбедила дисагрегиране податке о кривичним поступцима и осудама који би показали да се ради о случајевима и сексуалне и радне експлоатације. Представници невладиних организација виде скраћење трајања судског поступака као мањи напредак, али наводе и да се се затворске казне често ублажавају у жалбеним поступцима. На пример, првостепени суд је 2012. осудио оптужене на казну од 10 до 15 година затвора, али је због компликованог жалбеног поступка, промене судија и других бирократских препрека, коначном пресудом из 2013. године казна ублажена за четири године.

И Служба за борбу против организованог криминала и гранична полиција имају специјализоване анти-трафикинг јединице. У свакој полицијској управи у Србији постоји јединица за борбу против трговине људима; у седам постоје и мултидисциплинарни тимови у којима се налазе тужиоци, социјални и здравствени радници. Влада је у координацији са невладиним и међународним организацијама наставила да обучава припаднике полиције, тужиоце, судије и друге службенике у препознавању, истраживању и кривичном гоњењу случајева трговине људима, као и у идентификацији жртава и њиховом упућивању на пружаоце помоћи. По налогу власти у интерне програме полицијске обуке и семинаре на свим нивоима укључени су у модулу о борби против трговине људима. Српски конзуларни и гранични службеници обучени су у идентификацији жртава међу имигрантима. Влада Србије није пријавила ниједан случај да је неки државни службеник био предмет истраге и кривичног гоњења или да је осуђен као саучесник у трговини људима.

Заштита

Влада Србије остварила је напредак у заштити и пружању подршке жртвама тако што је повећала издвајање новчаних средстава за Центар за заштиту жртава трговине људима и делимично финансирање склоништа невладине организације, међутим, и даље постоје случајеви где су жртве осуђене због дела која су починиле директно због експлоатације. Влада Србије идентификовала је у 2013. години 76 жртава трговине људима, којих је у 2012. било 79. Од тог броја 34 су упућене на невладине организације које пружају помоћ жртвама трговине људима. Од 76 идентификованих жртава, 36 је било изложено сексуалној експлоатацији, а 11 жртава су деца која су била присиљавана да просе. Влади је упућена сугестија да треба да упућује већи број жртава код специјализованих невладиних организација; у Влади изјављују да поједине жртве одбијају такву врсту помоћи. Државни Центар за заштиту жртава трговине људима одговоран је за идентификацију и заштиту жртава, те за њихово упућивање службама код којих могу добити помоћ. У Центру постоје две различите јединице, служба за заштиту и служба за ургентни прихват, иако та служба није функционисала у временском периоду на који се извештај односи. Служба за заштиту и даље ефикасно ради и врши процену ризика у коме се жртва налази, пружа им помоћ и подршку, развија планове индивидуалне заштите и услуга које ће жртвама олакшати реинтеграцију или добровољан повратак у земљу порекла, као и процену других предуслова за помоћ жртвама.

Експерти су уочили да у Центру не постоје посебне процедуре за поступање са децом жртвама трговине људима. Влада је у 2013. знатно повећала средстава за финансирање Центра, и издвојила за његове активности и плате радника суму од близу 210,000$; та сума је 2012. била близу 81,400$; 2014. издвојено је приближно 256,000$. Влада је такође издвојила 27,000$ за здравствене услуге пружене жртвама и то од новца прикупљеног кроз тужилачки опортунитет. Иако нема доказа да су тужиоци одбацили случајеве трговине људима кроз горепоменути механизам, средства су у сваком случају преусмерена на бригу о жртвама. Власти су обезбедиле приступ бесплатној социјалној помоћи и медицинској нези жртвама страног и домаћег порекла. Једна невладина организација води једино склониште за жртве страног и домаћег порекла и пружа им правну и психолошку помоћ и друге услуге које им олакшавају процес реинтеграције. Влада је издвојила близу 18,000$ за ову невладину организацију, али није им обезбедила стална средства. Све жртве имају право на психолошку, медицинску, правну, образовну, финансијску помоћ и помоћ при тражењу посла. Жртвама домаћег порекла обезбеђен је краткорочан и дугорочан смештај. Не постоје специјализована склоништа за мушкарце жртве трговине људима, мада су и њима обезбеђене све врсте услуга. Деца жртве трговине људима смештају се у једну од две социјалне установе за децу или у склониште за жене које води невладина организација док им се не обезбеди хранитељски дом и не пруже остале услуге. Влада је обезбедила близу 70,000$ за невладину организацију која помаже деци жртвама и бави се идентификацијом деце у ризику да постану жртве трговаца људима.

Српски закон предвиђа да жртве трговине људима могу поднети захтев за надокнаду штете од људи који су их експлоатисали у кривичном и парничном поступку. У 2013. години жртви, која је покренула парнични поступак против трговаца, први пут је додељена накнада за душевни бол. Жртвама страног порекла омогућено је да добију привремене дозволе боравка, иницијално на период од три до шест месеци, с могућношћу продужавања до годину дана, без обавезе да сарађују са полицијом. Власти су одобриле дозволу за привремени боравак двема жртвама страног порекла, а у периоду претходног извештавања само једној.

Чини се да је новим прописима у вези са лиценцирањем професионалаца укључених у социјалну заштиту многим невладиним организацијама ускраћена прилика да пруже услуге жртвама кроз систем социјалне заштите. Полиција, НВО, склоништа и организације које воде специјализовани СОС телефон сарађују директно са Центром у идентификацији потенцијалних жртава. Влада је користила механизам за упућивање жртава у оквиру кога је Центар задужен за идентификацију жртава и сарадњу са невладиним и међународним организацијама које пружају услуге жртвама. Полиција, НВО, склоништа и оператери СОС телефона сарађују директно са Центром када год посумњају да су уочили жртву трговине људима, и неко од запослених из Центра сместа се ангажује на идентификацији и хитном пружању помоћи. Већину жртава примарно је идентификовала полиција, а затим их је упутила Центру на формалну идентификацију, што само доказује да механизам за упућивање жртава у пракси функционише. Сви запослени у Центру похађали су 2013. дванаест програма обуке у пружању правне помоћи жртвама. У Центру за заштиту жртава организовали су и три једнодневне радионице на којима су социјални радници учили о важности склоништа у пружању помоћи жртвама и значају размене информација са невладиним организацијама у планирању индивидуалних консултација са жртвама. Влада је организовала радионицу посвећену идентификацији жртава за ромске здравствене медијаторе.

Поједине жртве су биле кажњене за дела која су директна последица трговине људима. Према наводима једна жртва је осуђена на годину дана затвора због мањег кривчног дела на које је била присиљена од стране трговца људима; казна му је ублажена на кућни притвор. Једну жртву сексуалне експлоатације трговац је застрашивањем и силом принудио да потпише лажну изјаву, која је уплиће у убиство. Жалбени поступак у овом случају још није био завршен до краја периода на који се извештај односи. Заштита жртава током кривичног поступка је, како се наводи, у целини унапређена, међутим, не користе све судије сва расположива средства да умање секундарну трауматизацију на суду, као што је сведочења преко видео линка. У већини случајева жртва је принуђена да сведочи пред оптуженим трговцем. Судије су често показивале предрасуде према жртвама и неспремност да дубље разумеју сложености случајева трговине људима. Жртвама су током суђења трговци често претили и застрашивали их.

Превенција

Повећано залагање Владе у превенцији трговине људима огледа се у обучавању релевантних ромских медијатора у идентификацији жртава, пружању помоћи, и општем подизању свести о проблему трговине људима, али и у укључивању већег броја представника невладиних организација у имплементацију акционог плана. Влада је урадила нацрте нове Националне стратегије 2014-2020, и Акционог плана 2014-2015; до краја периода извештавања оба документа су још чекала усвајање. Национални координатор и даље руководи свим активностима усмереним на борбу против трговине људима, иако његова позиција још увек не подразумева пуно радно време нити независно деловање. Влада је започела прелазак на нову структуру савета за борбу против трговине људима у којој ће се наћи представници различитих владиних тела и пет невладиних организација, који ће чинити део тима за имплементацију акционог плана. Влада је наставила да финансира и води СОС линију за жртве. Влада је на својој интернет страници представила акције које предузима у борби против трговине људима и наставила да пружа информације о анти-трафикингу на друштвеним медијама. Власти су у сарадњи са невладиним организацијама обучиле 40 локалних Ромкиња, узраста 13 до 19 година, у свим аспектима трговине и припремила их за едукацију својих вршњака. Поред тога, представници полиције одржали су предавања о трговини људима пред 50 Ромкиња. Влада је у сарадњи са невладиним организацијама припремила семинаре посвећене побољшању квалитета услуга које пружају жртвама, заштити њихових права и решењима за ефикасне оперативне процедуре и механизме за борбу против трговине људима. Полиција је одржала предавање о трговини људима адолесцентима у школама, како би се и код њих повећала свест о различитим интернет шемама усмереним на врбовање жртава. Влада је спровела кампању за подизање свести јавности, а број телефона Центра био је приказан на возилима јавног саобраћаја у шест градова. Национални координатор је говорио о опасностима трговине децом у циљу радне експлоатације на јавном скупу под називом „Светски дан борбе против дечијег рада“. Власти током године нису показале напоре да смање потражњу за комерцијалним сексом и принудним радом. Припадници српске националности прошли су кроз обавезну обуку у спречавању трговине људима пре него што су распоређени у међународне мировне снаге.