Представљање резултата годишње Анкете 1000 предузећа коју спроводи УСАИД

Потпредседнице владе госпођо Михајловић, даме и господо,

Задовољство ми је што сам данас овде на представљању резултата шесте годишње Анкете 1000 предузећа коју спроводи УСАИД. Америчка влада је преко УСАИЂа подржала ову анкету као начин пружања подршке Србији у њеним напорима да разуме изазове у спровођењу економских реформи.

Драго ми је да и даље постоји интересовање у Србији за ово важно истраживање. Овогодишња анкета јасно показује шта се може постићи када се удруже Влада Србије, приватни сектор и донаторска заједница на решавању економских изазова. Желео бих да честитам нашим партнерима како у Влади тако и у приватном сектору на постигнутим успесима о којима ћемо данас дискутовати.

Једно од највећих унапређења које показују резултати овогодишње анкете тиче се позитивне промене у перцепцији приватног сектора када је у питању о систему инспекцијског надзора. Закон о инспекцијском надзору, израђен уз помоћ УСАИЂа, омогућава бољу координацију између инспектората; фокусира се на пружање савета од стране инспектора и њихов превентивни рад; побољшава инспекцијски надзор, скраћује и стандардизује процедуре и смањује дискрецију појединца. Све то доводи до веће транспарентности и предвидљивости. У 2016, 82 одсто анкетираних предузећа изразило је уверење да су инспектори добро обучени за разлику од 37 одсто у 2011. години. Такође у 2016, 78 одсто испитаних сматра да инспектори поступају на основу јасних и разумљивих прописа што је далеко више од 28 одсто у 2011. години.

Такође знамо да фирме троше мање времена и новца на инспекције – просечно време које директори фирми проводе са инспекторима пало је на 13 сати у 2016. са 70 сати у 2011. години.

Можда је један од главних резултата реформе инспекцијског надзора одредба у закону да и нерегистроване фирме подлежу инспекцији. Раније су инспектори имали овлашћење да контролишу само регистроване фирме. Проширењем њиховог мандата и на нерегистроване фирме кључно је не само за јавно здравље и безбедност. Што је још важније, ова промена је кључна за Србију у борби против сиве економије и обезбеђењу поштене економске утакмице. Честитамо Влади Србије на томе што је у свој фокус ставила борбу против сиве економије и надамо се да ће им партнерство са нама у области спровођења Закона о инспекцијском надзору помоћи да наставе своје напоре.

Ове године, такође смо сведоци утицаја напора Владе Србије у области реформе издавања грађевинских дозвола. Ова реформа је добила признање као једна од најважнијих реформи пословног окружења у Србији у последњих неколико година. Поносан сам што је УСАИД имао водећу улогу у пружању подршке тим напорима. Измене Закона о планирању и изградњи, увођење једноставнијих процедура и увођење електронског система за издавање грађевинских дозвола довело је до смањења количине времена потребног за добијање дозволе – са девет месеци у 2013, на четири месеца у 2016. години.

Осим тога, резултати овогодишње анкете показују да 40 одсто предузећа верује да су административни трошкови изградње сада на разумном нивоу, у поређењу са 16 одсто њих у 2013. Ова промена је Србију померила са 139-ог на 36-о место Доинг Бусинесс листе Светске банке у области издавања грађевинских дозвола. Србија је сада у истом рангу као Америка и Финска а боље је пласирана од Холандије и Швајцарске.

Да будемо прецизнији, наш заједнички рад на реформи грађевинских дозвола био је кључни фактор који је Србију ставио у групу од 10 топ реформатора у целом свету на листи Светске банке. Ово признање рефлектује напоре које је Влада Србије предузела да би одговорила на потребе приватног сектора у смислу унапређења пословног окружења. Још једном, Америка је поносна што је подржала ове ваше напоре.

Сви наравно знамо да још има посла, и резултати овогодишње анкете то показују. Када погледамо резултате анкете, видимо да приступ финансирању остаје питање од посебне важности. Резултати показују да запањујућих 68 одсто испитаних предузећа не користе ниједан облик екстерног финансирања. Само један одсто предузећа пријављује да је користило средства небанкарских институција, углавном комерцијалног лизинга.

Међутим, како би се приступ финансирању унапредио на свеобухватан начин, малим и средњим предузећима потребан је шири спектар могућности за финансирање које би задовољиле њихове потребе. У циљу решавања овог проблема, УСАИД подржава радну групу Народне банке Србије која ради на изради регулаторног оквира за небанкарске институције. Овај регулаторни оквир може имати кључну улогу у решавању бројних питања финансирања са којима се фирме у Србији суочавају.

Ово представља велику препреку економском развоју Србије, обзиром да микро, мала и средња предузећа чине скоро 99 одсто фирми у Србији и запошљавају 70 одсто радне снаге. Банке би требало да размотре како да унапреде свој контакт и позајмљивање малим предузећима. Истовремено, мала и средња предузећа морају да унапреде своје вештине управљања финансијама. УСАИД је већ активан у области пружања подршке за мала и микро предузећа у Србији: обезбедили смо 12 милиона долара за подршку Оппортунитy Банци како би могла да постане одржива финансијска институција за пружање услуга микро и малим предузећима, поготову у области пољопривредне производње. Данас Оппортунитy Банка Србије има 34.000 клијената и 23 пословнице, те активан портфолио вредан 76 милиона еура. Зајмови које је ова банка пласирала помогли су отварање 23.000 нових радних места у Србији.

Такође, предузећа у Србији још увек имају проблем са административним процедурама и неизвесношћу у неколико области економске политике и пословне регулативе. Парафискални намети су и даље непредвидљиви и анкетирана предузећа изјављују да је ово аспект регулаторног окружења које им доноси највише оптерећења. Осим тога, више од 50 одсто предузећа у Србији указује да пореска администрација, порези и доприноси на плате као и административна оптерећења и процедуре имају негативан утицај на њихово пословање.

Иако изазови остају, желео бих да искористим ову прилику да нагласим нашу намеру да наставимо да подржавамо ваше напоре. У претходних 15 година, УСАИД је уложио више од 350 милиона долара у подршку економском развоју у Србији. Улагали смо и наставићемо да улажемо јер смо видели шта је могуће када у партнерству са Владом Србије и приватним сектором радимо на решавању изазова са којима се Србија суочава. Реформе које видимо у овогодишњој анкети представљају убедљив доказ утицаја који је могуће постићи реформама које укључују све заинтересоване стране, како за њихову израду тако и за спровођење.

Хвала вам.